Med proizveden u Srbiji dostiže rekordnu cenu

Pčelarska sezona bila je prošle godine loša zbog klimatskih uslova. Izmrzavanje bagrema, koji je zastupljen u dobrom delu Srbije, nije išlo na ruku pčelarima koji su se nadali dobrim prinosima. Što se tiče suncokretovog meda, prinosi su bili prosečni, ali je kod ove vrste meda problem što se teško plasira van granica naše zemlje zbog niskih cena.

Ipak, pčelari su sada zadovoljni cenom koja je, prema njihovim rečima, na istorijskom maksimumu. Otkupna cena bagremovog meda trenuno iznosi 7,1 evro po kilogramu (skoro 850 dinara), kaže za Biznis.rs predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

“Otkako smo otvorili naš pogon za plasman meda bez posrednika, koji je u vlasništvu Saveza pčelarskih organizacija Srbije, med plasiramo direktno. Samim tim uspeli smo da obezbedimo najveću otkupnu cenu bagremovog meda u svetu. Odmah iza nas su Mađari, koji imaju nižu cenu za 40-ak evro centi. Otkupna cena bagremovog meda preko pogona ‘Naš med’ trenutno je 7,1 evro. Imamo dobre cene i drugih vrsta meda, ali pošto nemamo razvijenu maloprodaju vrlo malo ih otkupljujemo”, ističe Živadinović.

Naš sagovornik podseća da je prošla pčelarska sezona bila loša zbog velikih problema sa klimom.  

“Imali smo izmrzavanje bagrema, koji je naša glavna paša u dobrom delu Srbije. Čak i tamo gde nije izmrzao, nije najbolje medio. Jedino ga je bilo nešto na jugu, jugoistoku i jugozapadu zemlje, ali samo u malim izolovanim delovima, tako da je ukupan prinos bio jako mali. Bilo je krajeva gde nije izmrzao, a da nije medio uopšte jer je bilo veoma hladno tokom perioda cvetanja”, objašnjava predsednik SPOS-a.

Kada je reč o suncokretovom medu, Živadinović navodi da je to naša druga najveća paša, ali da se on teško plasira jer su cene niske.

“Što se tiče ostalih paša, one su bile daleko ispod prosečnih, jedino je livadska paša na visokim planinama dala neki prinos, ali mali broj pčelara je selio košnice jer su visoke cene takvih selidbi koje nikako ne mogu da pokriju”.

Komentarišući cene meda i situaciju na svetskom tržištu, on kaže da su cene visoke jer meda generalno nema, ne samo u Srbiji, već u celom svetu. Prema njegovim rečima, ovaj deo Evrope je glavni proizvođač bagremovog meda. Tu su pre svega Mađarska, Rumunija, Bugarska, Srbija, Hrvatska.

“Mi smo imali neke količine meda, Mađari takođe, nešto simbolično je bilo u Rumuniji i u Bugarskoj skoro ništa, tako da je to doprinelo da cena bude visoka”, ističe on.

Naš sagovornik smatra da će sukob Rusije i Ukrajine sigurno uticati na sve, a samim tim i na cenu meda.

“Ukrajina kao veliki izvoznik suncokretovog meda je u ogromnom problemu. Njihovih 80 izvoznika ima ogroman broj pčelara i košnica. Izvoza skoro da nema, tako da je nestašica tog meda na nivou Evrope, ali još uvek nije postigao cene koje se postižu ovde u Srbiji”, ocenjuje Živadinović.

On kaže da su strani kupci često zbunjeni kada čuju koju cenu srpski proizvođači traže za suncokretov med i druge vrste meda. Predsednik SPOS-a kaže da je naše tržište specifično jer velika količina cvetnog meda iz Srbije odlazi na Kosovo i Metohiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju i to uglavnom “crnim kanalima”.

“Ima i redovnog izvoza, ali ima i ‘crnog izvoza’ i mi procenjujemo da se samo u BiH na crno izveze više od 1.000 tona meda godišnje. Zato je cena takva da pčelari mogu da postignu od tri do četiri evra za kilogram suncokretovog meda, dok je trenutna svetska cena takva da se pčelarima može obezbediti oko 2,5 evra, ne više. U svakom slučaju cena zavisi od toga koliko se meda proizvede. Kolika je ponuda tolika je i potražnja”, dodaje on.  

Pčelari su zabrinuti upravo zbog potražnje. Med nije proizvod koji mora da se kupi i to je ono što ih brine.

“Sa potražnjom može biti problema jer kriza čini svoje. To je ono što nas brine, da će se smanjiti maloprodaja u velikim potrošačkim zemljama gde se med mnogo koristi. To su pre svega Evropska unija, Japan i neke druge zemlje koje ‘uvlače’ u svoje tržište ogromne količine meda iz ovog regiona, tako da ne možemo da znamo šta će biti”, zaključuje predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.