MEKSIČKA EKONOMIJA NA IZDAHU Nejednakost dolazi još više do izražaja

Iako je meksička ekonomija 11. najjača na svetu, skoro 50 odsto Meksikanaca živi ispod granice siromaštva, dok je dodatnih 30 odsto na ivici siromaštva, a 30 miliona ljudi ne prima nikakve socijalne naknade. Stoga ne čudi da je uravnoteženje konkurentskih potreba za očuvanjem zdravlja građana bez uništavanja ekonomije posebno teško u Meksiku.

Nakon što je samo nekoliko dana ranije Meksikance pozvao da vode svoje porodice u restorane kako bi se lokalna ekonomija održala, predsednik Andres Manuel Lopez Obrador je u petak, konačno, počeo da apeluje na sve da ostanu u svojim kućama usled brzog širenja zaraze. Ova zemlja trenutno ima 993 potvrđenih slučajeva zaraženih osoba i 20 smrtnih slučajeva na populaciju od 126 miliona stanovnika.

Rikardo Salinas, medijski i bankarski milijarder i poslovni savetnik predsednika, izazvao je kontroverzu prošle nedelje kada je izjavio da će zaustavljanje meksičke ekonomije naneti više štete od virusa. „Na način na koji se krećemo, nećemo umreti od korona virusa, već od gladi“, rekao je.

Ekonomista Luis de la Kale procenio je da ako ekonomija ove godine opadne za pet odsto, a neke procene su da će pasti i za sedam odsto, 1,7 miliona radnih mesta bi moglo biti izgubljeno, uključujući 700.000 u javnom sektoru, saznaje Financial Times.

Dosadašnji odgovor meksičke Vlade na pandemiju bio je zanemarljiv, uprkos savetu i predviđanjima Santijaga Levija, uglednog ekonomiste koji je devedesetih godina bio finansijski podsekretar u vreme „krize Tekile“. Pišući u časopisu „Nexos“, on je rekao da su nas protekle krize naučile da Vlade treba da se „ponašaju brzo i bez straha, najbolje je učiniti previše nego premalo.“

„Кad god postoji kriza, u Meksiku se povećava nejednakost“, rekla je Viridiana Rios, profesorka sa Harvard univerziteta, koja je pozvala Vladu Meksika da pretvori krizu u „priliku za fiskalnu reformu“, uključujući davanje poreskih olakšica sada u zamenu za veće poreze u budućnosti, kao i efikasnije ubiranje poreza među bogatim Meksikancima.

Kuautemok Rivera, šef Asocijacije za mala preduzeća, upozorio je da bi se četvrtina miliona malih prodavnica moglo zatvoriti uz gubitak od 500.000 radnih mesta. Pozvao je Vladu da da kupone za hranu onima koji nisu zaposleni u javnom sektoru, a kredite malim preduzećima.

„U ovakvom trenucima mnogi ljudi mogu trajno pasti u siromaštvo. To je zamka siromaštva koja može biti međugeneracijska“, rekao je Rikardo Fuentes-Nieva, šef dobrotvorne organizacije Okfam u Meksiku, primećujući da kada padaju prihodi, neke porodice prestaju da šalju decu ili barem ćerke u školu.

„Moja briga je ako vlada ne krene u masivni program pomoći kompanijama, ući ćemo u period depresije sa veoma visokom nezaposlenošću“,  izjavio je Luis Telez, bivši ministar i dodao da bi Vlada SAD takođe trebalo da razmisli o tome, imajući u vidu migracione tokove koji će se desiti.

Meksička migracija je poslednjih godina prestala, ali je ova zemlja prošle godine primila rekordne doznake u iznosu od 36 milijardi dolara od Meksikanaca koji su u SAD, što je bitna stavka koja će biti teško pogođena zajedno sa američkom ekonomijom. Meksički demonstranti nedavno su zatvorili granični prelaz sa Sjedinjenim Američkim Državama iz straha da bi netestirani putnici iz SAD mogli da unesu korona virus u Meksiko. Oni su nosili zaštitne maske i transparente na kojima su poručili Amerikancima „ostanite kod kuće“. SAD imaju najveći broj potvrđenih slučajeva zaraženih korona virusom na svetu, koji broji 142.793 ljudi.

PROČITAJTE JOŠ: