MERE SU ZNAČAJNE, ALI IH TREBA PRILAGODITI Predstavnici sindikata i poslodavaca objasnili kako podržati privredu

Mere Vlade Srbije za podršku privredi bitne, ali bi trebalo dodatno sagledati stanje u svim sektorima, dopuniti mere i prilagoditi ih stanju u kome se preduzeća nalaze, smatraju predstavnici sindikata i poslodavaca. Oni skreću pažnju da neki sektori krizu podnose bez većih problema, dok su druga preduzeća potpuno desetkovana, pa bi trebalo revidirati način na koji je ova pomoć raspodeljena i usmererenija ka onima koji su pogođeniji krizom nastalom usled pandemije korona virusa.

„Posle dva meseca, koliko mnoga preduzeća nisu radila, zaposleni će moći da se vrate poslu u potpunosti i da ekonomski ne budu ugroženi, jer su ove mere pre svega pomogle da ne dođe do velikog otpuštanja”, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović agenciji Tanjug.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković, kaže da bi efikasnije bilo da se građanima umesto 100 evra podele vaučeri koji bi se koristili za domaću robu i usluge. On je za Tanjug dodao da se pokazalo da mnoge firme u vreme vanrednih okolnosti rade bolje nego što su radile pre i da nemaju smanjenje aktivnosti, a da su neke, nasuprot tome zatvorene.

Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, smatra da bi mera pomoći od 100 evra građanima mogla da se realizuje drugačije, odnosno da se preusmeri na određene kategorije, npr na decu, kao i osiguranje u slučaju nezaposlenosti, onima koji primaju socijalnu pomoć i tome slično.

„Podrška prvredi bi imajući to u vidu trebalo da bude različita i nije u redu da pomoć dobijaju i jedini i drugi, treba napraviti razliku“, istakao je. Atanacković smatra da bi možda trebalo još malo sačekati i onda napraviti skrining toga šta se dešava i šta se dešavalo u privredi, pa onda dodatno odrediti mere i podršku većim delom dati onima koji su najviše pogođeni. Navodi kao primer metalski sektor gde su mnogi imali ugovorene izvoze koji se nisu realizovali, a mnogi su čak ostali i bez sirovina.

„Ako potraje duže, a svi su signali da će recesija preći u krizu i da će evropska privreda padati i do dvocifrenog broja, može nam se desiti da se sredstva isrcpe nakon tri meseca i da se suočimo sa još ozbiljnijim problemima“, upozorava Stojiljković. On je naveo da će, ako se sva sredstva iscrpe za tri meseca, biti neophodan novi paket mera, možda i pre leta.

Orbović je ukazao da bi na neki dodatni set mera države trebalo sačekati dva ili tri meseca, dok trenutne mere „ne uđu u punu funkciju“. „Do sada još skoro ništa nije dobijeno, tek početkom maja će početi da se deluje sa tim sredstvima i kada se vide prvi efekti tih mera, onda će moći da se govori o nekim drugim merama i brigu usmeriti prema pojedinim granama koje su najviše ugrožene“, ocenio je on.

Kritike UGS „Nezavisnost“ odnose na to da je pomoć privredi određena prilično neselektivno, kratkoročno i da nije dovoljno dobro targetirana. „Zašto bismo se jednako odnosili prema onima čiji promet u ovoj situaciji neće pasti ispod 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu? Zašto bi se benefiti za neke grane poput ugostiteljstva ograničavali na tri meseca, umesto obezbedila pomoć tokom cele godine“, zapitao je Stojiljković.

Orbović je ukazao na to da se već sada dele novi vaučeri države za odmor u Srbiji, što će pokrenuti privredu. „Kada jedna grana ne radi, onda se to prebacuje i na sledeću granu. Ugostiteljstvo, turizam i saobraćaj su najugroženije u ovom momentu”.

Stojiljković smatra da bi firmama koje imaju pad prometa više od 30 ili 40 odsto trebalo otpisati plaćanje poreza i doprinosa. Takođe je naveo da će se građani ustezati od svake vrste potrošnje koja nije nužna, pa ćemo se suočiti sa smanjenom ponudom, i time da se niko neće usuđivati da ulaže u širenje proizvodnje i investicije. „Ove mere neće biti dovoljne na duži period i biće neophodan dodatan paket mera još pre leta, jer će se onda tek videti posledice“, istakao je.