Meta će od septembra proizvoditi sopstvene napredne čipove

Meta Platforms planira da od septembra započne proizvodnju sopstvenog čipa za veštačku inteligenciju, u okviru strategije kojom želi da ukupnu računarsku snagu svojih data centara poveća na 14 gigavata do naredne godine, navodi se u internom memorandumu u koji je Reuters imao uvid.

Novi čip za data centre, kodnog naziva „Iris“, deo je četvorogeneracijskog projekta Meta Training and Inference Accelerators (MTIA), u okviru kojeg kompanija razvija sopstvene AI procesore. Cilj je korišćenje namenski dizajniranih čipova kako bi se unapredili sistemi veštačke inteligencije koji pokreću platforme Facebook i Instagram.

Prema internom dokumentu, testiranje čipa trajalo je svega šest nedelja i nije pokazalo značajnije probleme, što predstavlja pozitivan pomak za projekat koji je Meta pokrenula pre više od pet godina, ali koji je do sada nailazio na brojne izazove.

Kompanija razvija čip prema sopstvenim potrebama, uz pomoć kompanije Broadcom u projektovanju, dok će proizvodnju obavljati Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (TSMC). Ovakav pristup trebalo bi da smanji ogromne troškove računarske infrastrukture i istovremeno poveća nezavisnost Mete od dobavljača poput kompanija Nvidia i AMD.

Novi procesor nije zamišljen kao zamena za grafičke procesore (GPU), već kao njihova dopuna, pošto Meta i dalje kupuje velike količine Nvidia i AMD čipova za AI aplikacije.

U memorandumu se navodi da je primena najnovijih GPU rešenja u kompaniji veličine Mete predstavljala veliki izazov i usporavala razvoj. Akcije kompanije nakratko su pale nakon objavljivanja informacija o čipu, ali su kasnije prešle u plus nakon što je Meta predstavila razvojni pristup svom AI modelu za programiranje, kojim direktno konkuriše kompanijama OpenAI i Anthropic. Na kraju jučerašnjeg trgovanja akcije su ipak bile u plusu 4,6 odsto.

Potpredsednik analitičke kuće Forrester Majk Gvaltijeri (Mike Gualtieri) ocenio je da nijedna kompanija ne može postati lider u oblasti veštačke inteligencije ukoliko zavisi od drugih proizvođača čipova.

Meta je tehničke detalje procesora Iris predstavila još u martu zajedno sa još tri AI procesora, a planira da do 2027. godine lansira novi čip na svakih šest meseci, znatno bržim tempom od uobičajenog u industriji.

Prema internom planu, Meta će ove godine raspolagati sa sedam gigavata računarske infrastrukture. U prvoj polovini godine dodala je jedan gigavat kapaciteta, dok do kraja godine planira još 5,5 gigavata, a zatim i novo udvostručavanje kapaciteta kako bi ukupno dostigla 14 gigavata. Poređenja radi, jedan gigavat električne energije dovoljan je za snabdevanje približno 800.000 domaćinstava.

Kompanija ove godine planira da u infrastrukturu za veštačku inteligenciju uloži čak 145 milijardi dolara, što predstavlja značajan deo više od 700 milijardi dolara koliko će, prema procenama, velike tehnološke kompanije ukupno investirati u AI tehnologije.

Kako bi obezbedila potrebne komponente za širenje data centara, Meta je zaključila dugoročne višegodišnje ugovore sa kompanijama Samsung Electronics za memorijske čipove, Sandisk za fleš memoriju i Sumitomo Electric za optičku infrastrukturu.

Takvi dugoročni ugovori postali su ključni zbog globalne nestašice memorijskih čipova, koja je primorala pojedine kompanije, poput Applea, da povećaju cene svojih proizvoda. Potražnja za memorijskim i AI čipovima naglo raste usled ubrzane izgradnje data centara širom sveta, a analitičari Morgan Stanleya upozoravaju da je rast cena čipova postao toliko izražen da se sve češće govori o fenomenu „čipflacije“, koji bi mogao imati i šire makroekonomske posledice.