Mićović: Priključenje Srbije na naftovod Družba u Mađarskoj pitanje sigurnosti, a ne isplativosti

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je u petak da se kod izgradnje naftovoda od Mađarske do Novog Sada i priključenja na ruski naftovod Družba ne postavlja pitanje isplativosti, već povećanja sigurnosti snabdevanja zemlje tim energentom.

U Srbiju se sada, kako je rekao, nafta doprema isključivo Jadranskim naftovodom (JANAF), od Krka do pančevačke rafinerije.

„Kada je u pitanju povećanje sigurnosti snabdevanja, ekonomska isplativost nije u prvom planu, sada zavisimo od jedne luke, jedne cevi i uvek može nešto da se dogodi. Za državu je prevelik rizik samo sa jednom opcijom“, rekao je Mićović za agenciju Beta na pitanje koliko se isplati gradnja naftovoda od Mađarske do Novog Sada, kako bi Srbija diverzifikovala pravce snabdevanja i povećala sigurnost snabdevanja tim energentom.

Srbija je, krajem prošle godine, nakon uvođenja sankcija EU i zabrane uvoza ruske nafte JANAF-om, počela pripreme za gradnju naftovoda iz Mađarske, od mesta Alđe do Novog Sada koji bi bio priključen na ruski naftovod Družba u toj zemlji.

Projekat bi, posle najavljenog potpisivanja sporazuma, trebalo da realizuju srpska državna kompanija Transnafta i mađarska Mol. Naftovod bi bio dug 128 kilometara, a izgradnja bi u Srbiji koštala oko 100 miliona evra.

Mićović je rekao da se pitanje isplativosti ne postavlja kada nema druge opcije i kada je nemoguće iskazati u novcu koliko nešto košta, kada ga nema.

Za vreme sankcija bivša Jugoslavija se, kako je rekao, u jednom periodu snabdevala naftom baržama Dunavom, što je neodrživa opcija, čaki kao privremeno rešenje.

Ukoliko bi, prema njegovim rečima, trasa od Pančeva bila produžena do Mediterana, koji je okružen balkanskim zemljama i Mađarska bi mogla da se snabdeva i iz tog pravca.

Na pitanje da li će priključenje na ruski naftovod komplikovati odnose Srbije i EU, Mićović je rekao da se Družbom nafta transportovala celoj Evropi, a da to što se dešava u poslednje dve godine ne mora da znači da će tako biti dugoročno.

Družbom je, kako je rekao i poslednjih godinu dana transportovana ne samo ruska nafta već i nafta iz Kazahstana, na šta ta država ima pravo.

„Nema tu puno izbora, dominantno se u tom naftovodu nalazi nafta ruskog porekla, a od daljih političkih dešavanja zavisi da li će ta nafta moći da završi u zemljama EU i trećim zemljama. Sada naftu iz Družbe uzima samo nekoliko zemalja EU jer je Evropa zabranila korišćenje i transport nafte ruskog porekla, a kompanije iz EU mogu da učestvuju u transportu morskim putem za treće zemlje samo ako je njena cena ograničena do 60 dolara po barelu, kako je predviđeno sankcijama prema Rusiji“, rekao je Mićović.

Dodao je da je transport nemoguć ako je cena preko tog sankcijskog limita.

Mićović je rekao da, što se tiče evropskih zemalja Slovačka, Mađarska i Bugarska imaju pravo da prerađuju naftu ruskog porekla, a Slovačka i Mađarska se i nalaze na tom naftovodu.

To pravo, kako je rekao, imaju i ostale zemlje koje se nalaze na naftovodu, Nemačka, Poljska i Češka, ali su se one dobrovoljno odrekle tog prava i ne uvoze je. Naparavljen je, kako je ocenio, tako složen mehanizam sankcija da je potpuna kontrola porekla nafte nemoguća, a sankcije komplikuju život i onima koji ih uvode i onima ka kojima su usmerene.

Na pitanje postoji li opasnost od fizičkog sprečavanja protoka nafte Družbom, Mićović je rekao da tim naftovodom upravljaju Rusija i Ukrajina i da je tokom rata u Ukrajini, osim malog tehničkog problema, naftovod radio dok se nafta iz Rusije uvozila u evropske zemlje.

„Ipak, nije isključena opasnost da se protok naftovodom fizički spreči, može da se desi da ga neko digne u vazduh kao Severni tok“, rekao je Mićović.

Istakao je da je Srbija uvozno zavisna zemlja od nafte iz drugih zemalja,od ukupne potrošnje derivata nafte 80 odsto se dobija preradom uvezene nafte ili direktnim uvozom derivata.

„Sankcije EU prema Srbiji su bile samo pretnja da kada stupe na snagu hrvatski JANAF neće moći da pruža uslugu kompaniji u većinskom ruskom vlasništvu, NIS-u, ali su ti problemi prevaziđeni. NIS je jedino morao, kao i sve ostale kompanije iz EU, da deo uvezene nafte koja je ruskog porekla zameni naftom drugog porekla. Ta kompanija nije ni uvozila isključivo rusku naftu, već samo delom“, rekao je Mićović.