Milijarde evra zamrznute u objektima koji nisu legalizovani

Tek svaki peti grad ili opština u Srbiji ruši nelegalnu gradnju, ali svega tri objekta godišnje. Lokalne samouprave donele su u proseku 7.640 rešenja o rušenju bespravno izgrađenih kuća, garaža i drugih objekata, ali tek svaka peta sprovede i konkretan korak uklanjanja.

Gradovi i opštine koji pristupe tom neprijatnom poslu, u proseku godišnje sruše samo tri objekata. Više od 40 odsto ima plan za uklanjanje objekata i sredstva za tu namenu, ali većina ne ide dalje od toga, pokazuje istraživanje NALED o postupcima ozakonjenja u Srbiji. 

Najčešća prepreka za izlazak mašina na teren jeste činjenica da nijedna firma nije zainteresovana da sprovede u delo ovu nepopularnu meru, dok problem produbljuje i nova divlja gradnja, koju lokalne samouprave pokušavaju da zaustave.

Divlja gradnja i dalje cveta

Iako je do elektronske građevinske dozvole moguće doći i za nekoliko meseci, nelegalna gradnja u Srbiji i dalje cveta. Trećina ispitanih gradova i opština procenjuje da svaki peti novoizgrađeni objekat na njihovoj teritoriji nema odgovarajuću dozvolu.

“Prema našoj analizi, 88 odsto lokalnih samouprava kaže da ima problem s ‘divljom’ gradnjom od ranije, a polovina ispitanih zna i za nove slučajeve. Kao glavne razloge za nicanje novih objekata navode visoke troškove pribavljanja dozvola, nerešena imovinsko-pravna pitanja i loše poznavanje propisa. Paradoks je što, kao rešenja za zaustavljanje divlje gradnje vide povećanje broja građevinskih inspektora i aktivno rušenje, a u poslednjih pet godina srušili su svega između jednog i 45 objekata”, kaže Dejan Vuković, potpredsednik Saveza za imovinu i investicije NALED.

Zbog toga se NALED zalaže za ubrzavanje postupaka legalizacije kroz digitalizaciju, pojednostavljivanje procedura, smanjenje rokova za postupanje službi, primenu načela ćutanja uprave kao znak saglasnosti, čak i centralizacija postupka, kako bi se lokalne samouprave rasteretile, što bi ubrzalo i postupke ozakonjenja, a rušenje bi se sprovodilo tamo gde je to neophodno, ističe Vuković.

U Srbiji više od dva miliona nelegalnih objekata

Kako pokazuje istraživanje, zvanični podaci govore da u Srbiji ima više od dva miliona nelegalnih objekata. Za veći deo njih, rešenje je legalizacija, ali za objekte koji su bespravno nikli u parku, zaštićenoj zoni, na klizištu ili drugoj lokaciji gde nije dozvoljena gradnja, rušenje je jedina opcija.

“Poenta je da u objektima koji treba da uđu u legalne tokove, poput stambenih i privrednih, leži veliki novac. To su milijarde evra koje stoje zamrznute, kao potencijalne investicije za našu privredu koja je pretežno bazirana na uslugama” kaže za Biznis.rs potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

Kao jedan od osnovnih razloga sporog procesa legalizacije on navodi nestručnost kadra u lokalnim samoupravama. Ipak, Rodić smatra da to nije nerešiv problem i da su neophodni samo dobra volja i ljudi koji znaju taj posao. “Od dva miliona objekata koji su prikazani kao nelegalni, tvrdim da bi bar 50 odsto objekata sa vrlo malo napora moglo da bude legalizovano”.  

Naš sagovornik podseća da su opštine zadužene za legalizaciju objekata do 800 kvadrata, preko toga republika i veliki gradovi kao što su Beograd, Novi Sad, Kragujevac, koji se bave legalizacijom objekata za više od 1.500 kvadrata.

Rodić napominje da samo u Beogradu postoji ogroman broj nelegalizovanih stambenih, komercijalnih objekata sa više desetina stanova za koje su nadležni doneli odluku da ne mogu da se priključe na struju i grejanje.

“Imamo kao primer Altinu u Zemunu gde struja na mnogim objektima nije priključena, gde nema vodovoda i kanalizacije. Sada se kao problem javlja i Krnjača, gde zbog divlje gradnje kompletno naselje ima problem sa kanalizacijom”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je zakon o divljoj gradnji donet 2015. godine i da izgradnja ovakvih objekata mora u startu da se spreči.

“Znači kada se krene sa iskopom, tog momenta se gradilište zatvara. Ako pustite da se dođe do krova, da se ljudi usele, onda ste vi kao grad ili lokalna samouprava odgovorni zato što se to desilo, a onaj koji je sazidao u fazi legalizacije odmah mora da plati kompletne troškove kao i oni koji su gradili legalno, a ne na račun toga da profitira. Sa druge strane, imamo prevarene kupce i stanare, koji moraju da imaju struju i vodu i koji ne smeju da odgovaraju na taj način”, zaključuje Rodić.