Mladi uglavnom ne razumeju svoja radna prava

Mladi najvise rade u kafićima ili beru voće, a veliki broj njih odlazi u druge zemlje da na primorju zaradi novac, pritom veliki broj mladih nema ugovor, a i kad ga dobije pitanje je da li razume svoja prava, ocenila je u četvrtak Dajna Marinković iz NVO Centar za omladinski rad.

Kako piše Tanjug, na tribini pod nazivom Kako mladi da se osamostale, koju su organizovali portal Nova ekonomija i Biznis info grupa u saradnji sa Fondacijom „Fridrih Ebart“, ona je ocenila da su državne mere podrške zapošljavanju mladih donekle u redu, ali da veliki broj mladih neće moći da ih koristi, jer nisu informisani da postoje programi poput mere „Moja prva plata“.

„Dešava se da im poslodavci traže da vrate deo novca, jer navodno ne ispunjavaju neophodne uslove za obavljanje posla, osim toga pitanje je da li su obavešteni o svojim pravima, pa se to na kraju svodi na prekarni rad. Pitanje je i da li mladi sa minimalnom zaradom mogu da se osamostale, jer ne mogu sebi ni stan da plate“, rekla je Marinković.

Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika ocenila je da naše tržište radne snage karakterišu tri trenda, disproporcija između ponude i tražnje, jer postoje poslovi u digitalnom sektoru koji će biti sve traženiji, drugi trend je da nikad nije bilo lakše naći posao van Srbije i treći je globalizacija radne snage.

„Neki sede kod kuće i rade za poslodavce po svetu na različitim platformama i za to dobijaju honorar. To su trendovi koji su zadesili naše tržište radne snage i traže brzi odgovor, a njega nema“, rekla je Anđelković.

O merama iz Strategije zapošljavanja od 2021. do 2023. je navela da imaju dva aspekta, efikasnost i pravičnost.

„Ako ćete zapošljavati mlađe umesto ovih preko 50 godina, jer su vam jeftiniji, onda je pitanje pravičnosti te politike“, istakla je Anđelković.

Dodala je da Strategiji nedostaje razumevanje trendova globalizacije i digitalizacije, zbog čega deluje kao da je pravljena za neko drugo vreme.

Predsednik Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda Marko Perić, smatra da će najavljene izmene radnog zakonodavstva ići u korist poslodavcima.

„Najavljeno je da će ljudi lakše da se zaposle, ali to uvek znači da je lakše poslodavcu, a ne radniku. Na gradilištima širom Beograda je sve veći broj radnika iz Indije i Turske, pa je očigledno da nova zakonska regulativa treba da uposli te radnike, a ne da olakša zapošljavanje mladih“, rekao je Perić.

On je naveo da je ideal mnogih mladih da se zaposle u državnom sektoru, jer tamo postoje jaki sindikati koji su se godinama borili za prava zaposlenih.

Član Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije Marko Stanković, izjavio je da mladi rade loše plaćene poslove koji često nisu u skladu s njihovim kvalifikacijama.

„Mislim da je tačno da uvek ima mesta za mlade, ali ako pristaju na niska primanja, ne biraju posao i ne rade ono za šta su se školovali. Preko takvih mera kao što su “Moja prva plata“ i slične se dolazi do prekarnog rada, jer im se pokazuje da će kada izađu na tržište rada biti tretirani kao jeftina radna snaga“, rekao je Stanković.