Mlinovi posluju sa gubitkom zbog zamrzavanja cena

Udruženje mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije Žitounija izrazilo je nezadovoljstvo zbog toga što industrijski mlinovi, koji su članovi ovog udruženja, snose sav trošak odluke Vlade Srbije o zamrzavanju cene brašna u malim pakovanjima od jednog do pet kilograma.

Iz Žitounije navode u saopštenju da su i druge države uvele slične mere zaštite standarda stanovništva od rasta cena, uz tvrdnju da troškove tih mera snose vlade koje su donele takve odluke, prenosi Politika.

Dodaju da ovo poslovno udruženje već dva meseca ministarstvima trgovine i poljoprivrede podnosi predloge za rešavanje problema gubitaka u većim industrijskim mlinovima proizvođačima malih pakovanja brašna.

„Suština predloga je obezbeđivanje adekvatne naknade navedenim mlinovima, srazmerno isporučenim količinama pšenice putem prodaje ove žitarice u vlasništvu državnih robnih rezervi u odgovarajućem paritetu, količini i ceni, po uzoru na model primenjen za proizvodnju određenog tipa jeftinijeg hleba”, saopšteno je iz Žitounije.

Nakon što se ministarstva nisu oglasila, ovo udruženje uputilo je alternativni predlog da se industrijskim mlinovima obezbedi novčana nadoknada za svaki kilogram isporučenog brašna u iznosu od osam dinara po kilogramu.

Dodaje se u saopštenju da bi se ova naknada isplaćivala mlinovima mesečno na osnovu faktura o isporučenim količinama brašna.

Iz Žitounije napominju da je mlinovima poslovanje ugroženo, jer pšenicu plaćaju po važećim tržišnim cenama, kao i energente i ambalažu koji su tokom prethodnih godinu dana poskupeli dva do tri puta, dok svoj najvredniji proizvod – mala pakovanja brašna, prodaju po zamrznutim cenama od 15. novembra 2021. godine.

„Industrijski mlinovi, proizvođači malih pakovanja brašna, već ulaze u zonu gubitka u poslovanju. Mlinovi su najveći kupci pšenice u Srbiji i ako budu radili sa gubitkom neće dobiti bankarske kredite i neće moći da kupe pšenicu roda 2022. godine, što će u vreme žetve izazvati veliki revolt proizvođača pšenice zbog nemogućnosti da prodaju tržišne viškove“, ocenjuju u Žitouniji.

Ovo udruženje inače čine članice čija godišnja meljava pšenice iznosi 603.800 tona, što je oko 54,89 odsto ukupnih količina koje se samelju u Srbiji.