MMF će pitati i Srbiju ko reformama dobija, a ko gubi

Vlada Srbije usvojiće naredne nedelje, kako najavljuje ministar finansija Siniša Mali, novi program saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom. Kao i prethodni, i ovaj aranžman će biti savetodavni, odnosno neće podrazumevati povlačenje sredstava od Fonda.

Ako sve bude išlo po planu, krajem meseca bi Izvršni odbor MMF trebalo da potvrdi otpočinjanje novog aranžmana sa Srbijom. Iako deluje da će, u odnosima Srbije i Fonda, sve biti i nadalje isto, promenjena metodologija uticaće da Fond, pri oceni uspešnosti programa, povede računa o mnogim aspektima, a ne samo o fiskalnim i monetarnim parametrima. To je, inače, dugo godina i bila glavna primedba načinu funkcionisanja MMF, čak su mnogi kritizeri ove međunarodne institucije često govorili da eksperte Fonda uvek mnogo više zanimaju brojke, nego ljudi.

Redovna saradnja Srbije sa MMF odvija se u okviru godišnjih konsultacija po članu IV Statuta ove institucije. Ovakve konsultacije predstavljaju statutarnu obavezu zemalja članica, na osnovu kojih MMF donosi ocenu o ekonomskoj situaciji u zemlji i adekvatnosti mera ekonomske politike, podseća, u razgovoru za portal Biznis.rs, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Jelena Žarković.

“Prema dostupnim informacijama, Međunarodni monetarni fond menja politiku saradnje sa zemljama članicama. Sada će se u ocenu ekonomske situacije, a koja je ključna za donošenje stave o adekvatnosti mera ekonomske politike, uključiti i tema nejednakosti, ekologije i digitalne tehnologije. Dakle, ispitivaće se makroekonomske posledice nejednakosti, zaštite životne sredine i novih tehnologija. To će biti sastavni deo izveštaja o stanju privrede”, kaže prof. Žarković.

Prema njenom mišljenju, posebno je značajan fokus na temi nejednakosti u raspodeli dohotka.

“Politike koje države sprovode, reforme, nove mere, sve to ima značajne distributivne posledice, u smislu da neko dobija od reformi, a neko gubi. I zato je važno da se sistemski pristupi ovom pitanju, odnosno da naši kreatori javnih politika budu naviknuti da razmišljaju na ovakav način kada donose neke nove mere – da računaju efekte i mere ko ima koristi od neke politike, a ko štete. To će sada raditi i Međunarodni monetarni fond i u razgovoru s vlastima država članica insistiraće i na ovim pitanjima. Smatram to vrlo važnim, jer politike utiču na konkretne ljude i njihove živote”, ističe prof. Žarković. 

Nejednakost u raspodeli dohotka, podseća ona, je postala veoma popularna tema poslednjih pet, šest godina, usled rastuće nejednakosti u razvijenim zemljama, ali i onima na srednjem nivou dohotka, kao što je Srbija.

“Tako da je nadgledanje ekonomskih politika kroz prizmu njihovog uticaja na nejednakost u jednoj zemlji vrlo važno ukoliko želimo da smanjimo nivo nejednakosti u zemlji”, zaključuje prof. Žarković.