MMF pod pritiskom da ograniči milijardu dolara tranše Belorusiji

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da pomno prati situaciju u Belorusiji, a povodom zahteva pojedinih zemalja članica da ovaj globalni zajmodavac ograniči isplatu novih hitnih sredstava iz rezervi vladi predsednika Aleksandra Lukašenka.

Portparol Fonda Geri Rajs (Gerry Rice) je izjavio da ova finansijska institucija sa pažnjom prati dešavanja, ali da aktivnostima MMF-a rukovodi međunarodna zajednica koja „nastavlja da sarađuje s aktuelnom vladom u toj zemlji“, preneo je Tanjug pozivajući se na Reuters.

Pojedini američki kongresmeni zatražili su od MMF-a da Lukašenkovoj vladi striktno ograniči mogućnost korišćenja skoro milijardu dolara iz nove tranše Specijalnih prava vučenja (SDR), koliko je predviđeno za Belorusiju u okviru nedavno odobrenih 650 milijardi dolara sredstava iz rezervi MMF-a, koja će krajem ovog meseca biti stavljena na raspolaganje svim zemljama članicama.

Stručnjaci kažu da sve dok članice MMF-a priznaju Lukašenkovu vladu, Fond ne može da preduzima bilo kakve mere pritiska.

U koordinisanoj akciji sa Britanijom i Kanadom, Sjedinjene Američke Države su u ponedeljak uvele nove sankcije za nekoliko beloruskih pojedinaca i pravnih lica, s ciljem da kazne Lukašenka.

Zapadne vlade nastoje da pojačaju pritisak na Lukašenka, kog optužuju za navodno lažiranje izbora u avgustu 2020. godine i za represiju nad opozicijom kako bi produžio svoju sada već 27-godišnju vladavinu zemljom. Lukašenko je negirao lažiranje glasanja.

Što se tiče slučaja Venecuele, MMF je saopštio da toj zemlji neće staviti na raspolaganje tranšu od pet milijardi dolara novih SDR-a, ili omogućiti pristup postojećoj kvoti SDR-a, zbog tekućeg spora oko toga da li je predsednik Nikolas Maduro (Nicolas Maduro) legitimni lider te južnoameričke države.

Više od 50 zemalja, uključujući SAD i najveće susede Venecuele, priznalo je Huana Gvaida (Juan Guaidó), šefa Narodne skupštine, za predsednika. Rusija i druge države to odbacuju i priznaju Madura, dugogodišnjeg predsednika i naslednika pokojnog Uga Čaveza (Hugo Chavez), za legitimnog šefa države.

Jedan od portparola MMF-a izjavio je da su na pomenutu odluku Fonda uticali politička kriza u Venecueli i kontroverzan stav međunarodne zajednice u vezi sa zvaničnim priznanjem vlade te zemlje.

Međutim, situacija u Belorusiji je drugačija, kažu stručnjaci. Sankcije je Minsku do sada uveo mali broj zemalja.