Mnoga preduzeća planiraju selidbu sa Ostrva u Holandiju

Tri meseca nakon Brexita i uvođenja novih graničnih procedura mnogi britanski izvoznici u Evropsku uniju bore se sa dodatnim troškovima i složenim procedurama isporuke na najveće tržište ostrvske robe. Pad izvoza u EU u januaru bio je 41 odsto, a britanska vlada tvrdi da je reč o “dečjim bolestima“ i da je taj problem teško odvojiti od poremećaja nastalih zbog pandemije.

London ističe da su se ukupne količine tereta između Velike Britanije i EU u februaru vratile na svoj uobičajeni nivo i da nema generalnih poremećaja u lukama u Velikoj Britaniji, prenosi BBC. Prevoznici međutim tvrde da je mnogo više kamiona koji se iz EU vraćaju prazni, kao i da je svaki četvrti izvoznik zaustavio prodaju u EU, dok 11 odsto razmišlja da trajno napusti evropsko tržište.

Izvoznici opisuju januar kao “haotičan“, navodeći da je bilo zabuna i kašnjenja na carini, dodatnih troškova prevoza, carina i poreza za kupce u EU, a mnoge pošiljke su se vratile neisporučene. Oni potvrđuju da je sada izvoz krenuo na bolje, ali da situacija i dalje ne izgleda dugoročno održivo.

Jedno od mogućih rešenja moglo bi da bude uspostavljanje skladišta u Belgiji, odakle bi se opsluživali kupci u Evropi, bez odlaganja i dodatnih troškova. Istovremeno, to bi značilo zapošljavanje novog osoblja u Belgiji, umesto u Velikoj Britaniji, a isto je i sa plaćanjem poreza. Mnoga britanska preduzeća se interesuju za preseljenje na Stari kontinent, a kao omiljena destinacija pominje se Holandija.

Interesovanje za preseljenje preko kanala poraslo je od januara zbog stvarnih poteškoća koje Brexit stvara kompanijama u Velikoj Britaniji. Izlazak Velike Britanije iz EU predstavlja gubitak i za Holandiju, koja je praktično izgubila drugog najvećeg trgovinskog partnera. Zbog toga se očekuje da će Holandija oberučke prihvatiti preduzeća iz Velike Britanije i biti njihova odskočna daska za evropsko tržište.

Ipak, za male britanske izvoznike u EU ni preusmeravanje preduzeća bliže evropskim kupcima nije opcija, jer je to preskupo, a krajnji kupci su u obavezi da plaćaju visoke carine, nekada i 40 odsto u odnosu na osnovnu cenu proizvoda, kao što je hrana za životinje. Oni navode da je to “frustrirajuće, demorališuće i uznemirujuće“.

Britanska vlada osnovala je Brexit fond u iznosu 20 miliona funti, za podršku malim i srednjim preduzećima, kao i stručnu pomoć i obuku za izvoznike, kojima pomaže 300 stručnjaka za međunarodnu trgovinu. Savez malih preduzeća pozdravio je ovu akciju i pozvao na povećanje fonda za podršku izvoznicima.

Mnogo hvaljeni trgovinski dogovori sa drugim zemjama, kao što su SAD, Australija i Novi Zeland još nisu realizovani, a vladina analiza je pokazala da bi njihova primena doprinela manje od jedan odsto BDP Velike Britanije, kao i da ni u narednih 15 godina neće moći da nadoknade trgovinu sa EU.