Mogu li autohtone rase svinja ponovo da budu naš brend
AgrobiznisBiznisPreduzetnikSrbijaU fokusuVesti
30.11.2021 08:23 Autor: Redakcija Biznis.rs
Uprava za agrarna plaćanja objavila je javni poziv za ostvarivanje prava na podsticaje za očuvanje životinjskih genetičkih resursa u 2021. godini. Zahtevi se podnose do 6. decembra 2021. godine. Za sprovođenje ovog poziva opredeljeno je 30 miliona dinara.
Srbija je za vreme Miloša Obrenovića imala svoj priznati izvozni brend. Sam Miloš je bio najbogatiji i najveći svinjarski trgovac na Balkanu. Posao je počeo rasom poznatom kao šumadijska svinja, pa su tako moravka, resavka ili mangulica završavale na trpezama širom Evrope, da bi u drugoj polovini 20. veka i početkom 21. veka postale prava retkost, piše RTS.
Poslednjih godina, ipak, uzgoj tih rasa u Srbiji doživljava preporod.
Na rubu čačanske opštine, na padinama planine Jelice, na oko 700 metara nadmorske visine nalazi se selo Brezovice i poljoprivredno gazdinstvo Gorana Bojovića koji gaji gotovo zaboravljenu autohtonu rasu svinja – moravku.
„To su moje gare sa Jelice. One nisu neki veliki probirači i u celoj toj priči lako je za gajenje, nije zahtevna“, kaže Goran Bojović iz Brezovice.
Sa devet nazimica i jednim nerastom, Bojović ima 27.000 dinara subvencija po grlu. Zadruga „Moravka“, čiji je i osnivač, konkurisala je sa projektom za izgradnju sopstvene sušare.
Pročitajte još:
Ideja je da se radi na udruživanju i razvoju agroturizma.
„Mi ovde imamo dva zajednička udruženja poljoprivrednika i udruženim snagama ćemo ići što više i što masovnije da pomognemo ljudima koji žele da konkurišu kod Evropske unije, kod tih njihovih fondova za svoje poslove koje planiraju u gazdinstvu, u lokalnoj samoupravi, u mesnim zajednicama, u firmama. Znači, društveno, civilno svi će biti objedinjeni da može da se konkuriše. To je Slovenija iskoristila, uradili su puteve, uradili su prerade“, objašnjava Goran Bojović za RTS.
Svoje moravke za priplod Bojović gotovo svakodnevno isporučuje kupcima, ne samo u čačanskom kraju, već i u užičkom, kopaoničkom, selima na Staroj planini, a najviše ih ode put Vojvodine.