Mogu li se neprijavljeni radnici zaštititi?

Pravni odnos između poslodavca i zaposlenog, prema Zakonu o radu, započinje potpisivanjem ugovora o radu, odnosno pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog kojim se zasniva radni odnos. Međutim, iako se radni odnos zasniva ugovorom o radu, tek stupanjem na rad zaposleni ostvaruje sva prava i obaveze iz radnog odnosa.

Stoga potpisivanje ugovora o radu i stupanje na rad zaposlenog zajedno čine da se u punom smislu uspostavi radni odnos. Prema tome, kako objašnjava za Biznis.rs pravnik Infostuda Milan Predojević, ugovor o radu predstavlja pravni osnov za uspostavljanje radnog odnosa, ali je započinjanje faktičkog rada drugi neophodan element za aktiviranje radnog odnosa, sa svim pravima i obavezama koje podrazumeva.

„Ukoliko zaposleni ne stupi na rad danom koji je određen ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos. Time zakonodavac daje veći značaj stupanju na rad u odnosu na ugovor o radu, odnosno određuje da je prioritetno faktičko obavljanje rada. Ovo za posledicu ima pravnu fikciju zasnivanja radnog odnosa ako se započne sa radom i bez potpisanog ugovora o radu“, naglasio je naš sagovornik.

Obaveze poslodavca pre stupanja zaposlenog na rad

Osim što je dužan da zaposlenog obavesti o svim bitnim pitanjima rada kao što su uslovi rada, akti poslodavca, prava i obaveze itd, pre stupanja zaposlenog na rad poslodavac treba i da na osnovu ugovora o radu podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.

„To je baza podataka o obveznicima uplate doprinosa za socijalno osiguranje – poslodavcima i osiguranicima (CROSO), a uspostavljanjem CROSO povezane su najbitnije institucije sistema socijalnog osiguranja – Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, ali i Poreska uprava. S obzirom na povezanost sve tri ustanove socijalnog osiguranja putem tog sistema, jedinstvenom prijavom obuhvaćena su sva tri vida obaveznog socijalnog osiguranja: zdravstveno, penzijsko-invalidsko i osiguranje za slučaj nezaposlenosti“, obrazložio je Predojević.

Prijava zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje

Najraniji momenat prijave na obavezno socijalno osiguranje jeste momenat potpisivanja ugovora. Pre ovog datuma nije moguća prijava jer i ne postoji ugovor kao pravni osnov radnog angažovanja. Prijava je moguća samo unapred.

„Poslodavac ne može da podnese prijavu zaposlenog sa ranijim datumom, već samo sa budućim datumom početka osiguranja – pre stupanja na rad zaposlenog. Dakle, poslodavci moraju da zaključuju sa zaposlenima ugovore dan ili nekoliko dana pre datuma stupanja na rad, a ne prvog dana kada zaposleni počne da radi ili naknadno“, naglasio je naš sagovornik.

U slučaju da poslodavac nije podneo prijavu u propisanom roku – pre stupanja zaposlenog na rad, mora podneti zahtev za utvrđivanje svojstva osiguranika, uz odgovarajuće dokaze. Ukoliko su ispunjeni uslovi za priznavanje svojstva osiguranika Fond PIO će, po donošenju rešenja, podneti prijavu na osiguranje.

Nepoštovanje obavezne prijave na socijalno osiguranje

Kako navodi Predojević, pod „neprijavljenim radnikom“ podrazumeva se lice koje je u praksi radno angažovano kod nekog fizičkog ili pravnog lica (poslodavca), ali ga to lice kod koga radi nije prijavilo na socijalno osiguranje, a najčešće sa radnikom nije ni potpisalo ugovor o radu.

„Vrlo često se koristi i sintagma ‘rad na crno’, jer ovde imamo radno angažovanje van legalnih tokova, gde se ne plaćaju javne dažbine državi (porez i doprinosi), niti zaposleni ostvaruje svoja prava iz radnog odnosa i socijalnog osiguranja, koja mu zakon garantuje.

Obaveze poslodavca kod uvođenja legalnog radnog odnosa

Ukoliko lice koje radi ima potpisan ugovor sa poslodavcem, a poslodavac plaća sva primanja iz radnog i uplaćuje doprinose na pun iznos zarade, čime obezbeđuje obavezno socijalno osiguranje zaposlenom-zdravstveno, penzijsko, invalidsko i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, može se reći da je radni odnos u skladu sa zakonom.

Pod ‘radom na crno’ podrazumeva se:

• nepostojanje potpisanog ugovora o radu ili izbegavanje prijave na socijalno osiguranje
• isplaćivanje zarade ili dela zarade „na ruke“, bez obračuna i uplate poreza i doprinosa na taj deo zarade
• neisplaćivanje svih primanja – uvećane zarade za prekovremeni rad, rad noću, rad tokom praznika i slično.

Stupanje na rad bez potpisanog ugovora

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa Zakonom o radu, a lice bez ugovora o radu započne sa radom, kako kaže pravnik Infostuda, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

„U cilju sprečavanja zloupotreba na tržištu rada i tzv ‘rada na crno’, zakonodavac je uveo pravilo o fikciji radnog odnosa – kada nema potpisanog ugovora o radu, ako je lice stupilo na rad kod poslodavca, radni odnos je nastao danom stupanja na rad i bez zaključenja ugovora u pisanom obliku“, naglasio je Predojević.

On je dodao da tako poslodavac čini prekršaj, ali da ne može da izbegne posledice koje podrazumeva zasnivanje radnog odnosa.

„Ova pravna fikcija uvedena je kako ne bi bilo zloupotreba u smislu primanja lica na rad bez ugovora – ako bi takvo lice bilo bez pravne zaštite po kojoj faktički rad podrazumeva ostvarivanje prava po osnovu rada, moguće je da bi se uspostavila masovna praksa rada bez ugovora, što svakako nije prihvatljivo“, navodi naš sagovornik.

Pravna zaštita zaposlenog koji nema ugovor

Pravnik Milan Predojević naveo je da je jedan od glavnih mehanizama u borbi protiv sive ekonomije i rada „na crno“ – inspekcija rada.

„Inspеktorat za rad, organ u sastavu Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja, obavlja inspеkcijskе poslovе u oblasti radnih odnosa i bеzbеdnosti i zdravlja na radu. Aktivnosti Inspеktorata za rad usmеrеnе su ka suzbijanju rada ‘na crno’, smanjеnju broja povrеda na radu i radno-pravnoj zaštiti zaposlеnih“, objašnjava naš sagovornik.

Glavna delatnost koju sprovodi inspekcija rada predstavlja izlazak na teren i inspekcijski nadzor po službenoj dužnosti. U slučaju kada su u vršenju inspekcijskog nadzora konstatovane povrede zakona, podzakonskog akta, opšteg akta i ugovora o radu, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede.

„Rešenjem se određuje način otklanjanja nepravilnosti i rok u kome se ta ona mora otkloniti. Inspektor određuje rok i on mora da bude primeren datom nalogu, s tim da psolodavac može podneti molbu za njegovo produženje, ako za to postoje opravdani razlozi. Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja“, naglasio je pravnik Infostuda.

Zakon o radu posebno naglašava ovlašćenje inspektora za donošenje rešenja u situaciji kada poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu pre njegovog stupanja na rad.

„Pošto se u tom slučaju smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da sa zaposlenim koji je zasnovao radni odnos u navedenom smislu, zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme u pisanom obliku“, otkriva Predojević.

Inspektor rada podneće i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac povredom zakona ili drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi izvršio prekršaj.

„Među najteže prekršaje poslodavaca, za koje jezaprećena novčana kazna koja može da ide i do dva miliona dinara, svrstavaju se slučajevi kada poslodavac nije isplatio zaradu, kada ne postupi po rešenju inspektora rada, i tome slično“, ukazao je naš sagovornik.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja upozoravaju da radnici treba da prijave rad „na crno“ inspekciji rada dok još uvek rade, jer je nakon prekida angažovanja to teže dokazati.