Muzej Milunke Savić gradiće se u blizini Novog Sada

Heroina Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata Milunka Savić dobiće muzej u novosadskom naselju Stepanovićevo, mestu u kome je živela nakon što je od države, za zasluge, dobila imanje. Korak ka tome je krajem jula usvojena izmena i dopuna Plana generalne regulacije naselja, koja se odnosi na lokaciju planiranu za muzej.

Parcela od 1,45 hektara predviđena za ovaj objekat nalazi se tačno preko puta kuće u kojoj je Milunka Savić živela, između ulice koja nosi njeno ime i Ulice Vojvode Putnika, pored pruge koja vodi do Subotice. Iako je kuća u privatnom vlasništvu, nedavno su obnovljeni fasada i krov, i postavljena je spomen ploča.

Trenutno je ovde ozelenjena površina, prostor sa određenim elementima parkovskog uređenja, pretežno u južnoj zoni, u funkciji zelenog pojasa.

Prostor plana obuhvatiće parcele površine javne namene za kulturu (muzej), saobraćajnu površinu (deo Ulice Milunke Savić) i površinu za gasnu merno-regulacionu stanicu.

Muzej će biti spratnosti do P+1, a pored izložbenog prostora, planiraju se prateće, pomoćne i tehničke prostorije. Kako je navedeno u planu, svojom arhitekturom savremenog izraza, oblikovno i simbolički predstavljaće vrednosti srpske heroine.

Na slobodnom, neizgrađenom delu parcele, planiraće se hortikulturno uređena površina na minimalno 50 odsto površine parcele. U zoni uz Ulicu Milunke Savić, planiraće se parking za potrebe korisnika, posetioca i zaposlenih u muzeju.

Zelene površine na prostoru planiraće se kao zelenilo javne kulture i kao zelene površine u okviru saobraćajnice.

Zelenilo u okviru javne kulture ima pretežno dekorativnu ulogu, pa se prostori za dešavanja na otvorenom planiraju pod krošnjama visokih lišćara i uz postavku cvetnih žardinjera i vertikalnog ozelenjavanja. Predlaže se uređenje krovnih vrtova uz odabir biljnog materijala u skladu sa uslovima sredine.

Zelenilo saobraćajnica treba da čine stabla listopadnog drveća, a u zavisnosti od širine poprečnih profila i njihovih sadržaja formiraće se dvostrani ili jednostrani drvoredi.

Za izradu konceptualnog okvira planiranja bilo je zaduženo Javo preduzeće Urbanizam Novi Sad.

Ko je bila Milunka Savić?

Milunka Savić (1890-1973) je žena koja je najviše odlikovana u istoriji srpskog ratovanja i najodlikovanija žena u Velikom ratu (Prvom svetskom ratu). Rođena je u selu Koprivnica kod Jošaničke banje, u podnožju Kopaonika.

Prelomni događaj, koji joj je iz korena promenio život, bio je početak Prvog balkanskog rata, kada se prijavila kao dobrovoljac Milun Savić. U Drugom balkanskom ratu proslavila se u Bregalničkoj bici kada je ranjena i tek tada se saznalo da je devojka. U Velikom ratu Milunka Savić borila se u Drugom pešadijskom puku „Knjaz Mihailo”, poznatom i kao Gvozdeni puk.

“Pojava žena u vojsci tih godina bila je revolucionarna. Srpska vojska bila je jedna od retkih koja je ženama dozvoljavala da se rame uz rame bore sa muškarcima. Zato je Milunka Savić svuda gde se pojavljivala izazivala veliko interesovanje i divljenje savezničkih vojnika”, navodi na sajtu Ministarstva odbrane Božica Mladenović sa Filozofskog fakulteta u Nišu.

Za hrabrost i umeće koje je pokazala Milunka Savić odlikovana je brojnim domaćim i stranim odlikovanjima. Nosilac je Karađorđeve zvezde sa mačevima, Medalje za hrabrost, Spomenice oslobodilačkih ratova 1912–1918, Albanske spomenica za oslobođenje i ujedinjenje 1914–1918. Odlikovana je i najznačanijim francuskim odlikovanjima: Legijom časti 4. i 5. stepena i Ratnim krstom sa zlatnom palmom.