Na domaćem tržištu nekretnina najskuplji stan plaćen 1,4 miliona, a u Beogradu na vodi kvadrat dostigao 9.862 evra

Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji u prvom kvartalu 2025. godine iznosila je 1,7 milijardi evra.

Kako se navodi u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), tržište nepokretnosti u prvom kvartalu pokazuje porast vrednosti u odnosu na isti period prethodne godine od 9,3 odsto pri čemu je broj kupoprodajnih ugovora ostao na sličnom nivou, odnosno manji je za 2,4 odsto u poređenju sa prvim kvartalom 2024. godine.

Istovremeno, broj kupoprodajnih ugovora iznosio je 28.705. Od 1,7 milijardi evra, 376,2 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti zauzima prodaja stanova sa 1,028 miliona evra (sa učešćem od 59 odsto od ukupno prometovane vrednosti).

Za kuće je izdvojeno 142,7 miliona evra (osam odsto), za građevinsko zemljište 119,1 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 76,8 miliona evra (četiri odsto), za poljoprivredno zemljište 55,6 miliona evra (tri odsto od ukupne vrednosti).

Kada je reč o načinu plaćanja, 11 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što predstavlja povećanje od četiri procentna poena u odnosu na isti period prethodne godine. Najviše su kreditna sredstva korišćena za kupovinu stanova, pri čemu je 25 odsto svih kupovina realizovano na ovaj način, što je primetan rast u odnosu na 18 odsto iz istog perioda prošle godine.

U većim gradovima u Srbiji u prvom kvartalu 2025. godine, uz učešće kreditnih sredstava stanovi su prometovani u Beogradu – u 31,9 odsto ugovora, u Novom Sadu – 28,6, zatim u Nišu – 30,8, a u Kragujevcu – u 23,1 ugovora.

U prvom kvartalu 2025. godine, kada je reč o većim gradovima, broj kupoprodajnih ugovora je porastao u odnosu na isti period prošle godine: u Nišu (24,2 odsto), Kragujevcu (2,9 odsto), Novom Sadu (1,3 odsto), dok se u Beogradu se beleži smanjenje (1,6 odsto).

Najskuplji stan prodat na opštini Savski venac za 1,4 miliona evra

Najveći udeo u kupovini nepokretnosti imao je promet stanova, a samo u Beogradu za ove nekretnine u prvom kvartalu izdvojeno je 536,9 miliona evra.

Stan za koji je izdvojeno najviše novca nalazi se u Beogradu na teritoriji opštine Savski venac. Njegova cena iznosila je 1,4 miliona evra za 168 kvadratnih metara. Na toj lokaciji u Beogradu na vodi prometovan je i najskuplji kvadrat stana u prvom kvartalu po ceni od 9.862 evra po kvadratu.

Najskuplja kuća prodata je na teritoriji gradske opštine Vračar u Beogradu za 2,2 miliona evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra i prometovano na teritoriji gradske opštine Savski venac.

Na teritoriji opštine Zvezdara prometovan je najskuplji kvadrat poslovnog prostora za 5.648 evra, površine 54 kvadrata. Najviša ugovorena cena poslovnog prostora od 2.369.400 evra za površinu od 1.795 metara kvadratnih postignuta je na teritoriji Kragujevca.

Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na teritoriji opštine Palilula, u katastarskoj opštini Slanci po ceni od 29 evra po metru kvadratnom za parcelu površine 1.749 metara kvadratnih, dok najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište (kultura njiva) iznosi 383.878 evra i ostvarena je na teritoriji opštine Šid.