Na jedan evro podsticaja filmskim produkcijama u domaću ekonomiju slije se skoro pet evra

Da je rast produkcije mnogo brži nego rast infrastrukture i ljudskih resursa, zbog čega podsticaje ne treba bazirati samo na ekonomskom automatizmu pojedinačnih projekata, već da je neophodno uključiti i razvojnu komponentu čitave industrije, jedan je od zaključaka konferencije Srpske filmske asocijacije (Film in Serbia), na kojoj je predstavljena Analiza ekonomskih efekata i efikasnost podsticaja za strane i domaće audio i video produkcije.

U tom izveštaju navodi se da je ukupni povraćaj na investiciju koji država ostvaruje po osnovu davanja subvencija 4,57 evra. To znači da se u proseku na jedan evro podsticaja u ekonomiju Srbije slije 4,57 evra prihoda kroz budžete produkcija, dok se direktno u budžet Srbije po osnovu plaćanja PDV-a, poreza i doprinosa vraća 0,4 evra.

Prema rečima direktora PFI Studios Igora Turčinovića, koji je govorio o utiscima domaćih produkcija u saradnji sa stranim, ono što se u poslednjih pet godina desilo u kinematografiji je revolucionarno.

„Međutim, tu su se javili različiti problemi, jer rast produkcije ne prati rast naše infrastrukture niti rast kadrova, odnosno nema dovoljno ljudi da opsluže sve kinematografske potrebe. Zato Filmski centar Srbije i drugi organizuju obuke za rasvetljivače i slično. Međutim, ono što se desilo, a čemu se nismo nadali, jeste i da su stranci počeli da angažuju ne samo naše snimatelje, rasvetljivače, već i naše autore“, obrazložio je Turčinović na konferenciji u Beogradu.

On je istakao da strane produkcije imaju više poverenja u domaće produkcije i sve više angažuju visoko kvalifikovane kadrove. Naša zemlja „na radaru“ je stranim produkcijama ne samo zbog dobrih lokacija, kvalitetne radne snage, pre svega filmskih radnika, lokalnog gostoprimstva, već i zahvaljujući podsticajima koje država daje.

„Novim zakonom su skočile cene zakupa, gradnje, svih naših usluga, što je dobro. Srbija ne treba da bude reklamirana kao ‘jeftina’, jer pružamo kvalitetnu uslugu i imamo mnogo dužu istoriju u pružanju koproducentskih usluga od zemalja u regionu. Ono što je počelo 50-ih naglo je prekinuto 90-ih. Studio Avala je bio najjači u regionu, valjalo bi ga obnoviti. Poslednjih godina su prvo dolazili klijenti sa manjim budžetima, stidljivo, a sada kod nas dolaze najveći klijenti i snimaju najveće reklame za najveća tržišta (Mercedes, Burger King, KIA, itd)“, naveo je Turčinović.

Izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije Milica Božanić poručila je da je uvođenje podsticajnih mera prekretnica za sve filmske delatnike, a da je važnost ovakvih analiza da ukažu na egzaktne brojeve i ponude smernice za dalje ulaganje u program podsticaja i snažnu podršku industriji.

„Veliki broj snimanja svakodnevno na lokacijama, veliki broj mladih ljudi koji su dobili priliku ispred i iza kamere, dostupnost najsavremenije tehnike i tehnologije, kao i širenje infrastrukture, otvaranje novih produkcija i studija, samo su neki od benefita“, istakla je ona.

Analiza pokazuje da su od 2020. do 2021. godine samo po osnovu PDV-a, poreza na doprinose i godišnjeg poreza na dobit, strane produkcije uplatile 12,5 miliona evra u budžet Republike Srbije. Na konferenciji je zaključeno da zbog toga ovo mora biti dugoročan stabilan plan donesen uz konsultovanje domaće filmske industrije.

“Kontinuiranom podrškom kroz sistem podsticaja, država stimuliše rast i razvoj ovog sektora audio-vizuelne produkcije, ali i čini da Srbija bude prepoznata u globalnoj utakmici. Sistem podsticaja treba posmatrati kao investiciju, jer se utiče i na podizanje kvaliteta naših produkcija i podizanje ukupnog imidža destinacije”, naglasio je Igor Kovačević vođa projekta sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Predsednik Srpske filmske asocijacije i direktor Emote Films Bogdan Petković istakao je i podatak da je stopa zaposlenosti od 2019. godine do sada u sektoru filmske industrije u Srbiji porasla za 37 odsto, što prema njegovim rečima govori o značaju podsticaja za razvoj industrije.

„To podrazumeva i jačanje rental sektora, sektora studija, sektora scenografije, a samim tim i rast zapošljavanja ljudi koji rade u filmskoj industriji, a to su ljudi koji imaju gornji indeks plata. Ovakvi podsticaji i projekti imaju dvostruku važnost. Jedna je ekonomska, jer pune budžet i zapošljavaju ljude direktno sa fakulteta, a drugi benefit se tiče toga da naši ljudi stiču iskustvo i znanje koje je do pre nekoliko godina bilo moguće steći samo u inostranstvu“, ocenio je Petković.

Uz finansijsku podršku, na konferenciji je navedeno i da je važna saradnja sa lokalnim vlastima i institucijama, zahvaljujući kojoj je produkcijama maksimalno olakšana procedura za dobijanje dozvola i pristup željenim lokacijama za potrebe snimanja. Osim toga, pomenuto je i da Srbija nudi i veoma razvijenu infrastrukturu filmske industrije i kompletnu servisnu produkciju.

Podsećamo, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije 13. januara raspisalo je stalno otvoreni Јavni poziv za dodelu podsticajnih sredstava investitoru koji u Republici Srbiji proizvodi audio-vizuelno delo. Samo neki od rezultata od uvođenja programa su:

• 12,5 miliona evra država je direktno prihodovala kroz poreze i doprinose
• Došlo je do porasta broja zaposlenih u industriji za 37 odsto u prethodne dve godine
• Strane produkcije su u analiziranom periodu ostvarile 14.878 noćenja i generisale ukupan doprinos turizmu od 1.257.676 evra samo u pokrivanju troškova smeštaja i pratećih boravišnih taksi