NA POMOLU TEŠKI PREGOVORI EU Konačna odluka o predlogu EK za ekonomski oporavak na Samitu lidera 19. juna

Predlog Evropske komisije o 750 milijardi evra vrednom paketu finansijske pomoći za ekonomski oporavak država EU od krize izazvane pandemijom korona virusa predstavlja ohrabrenje za zemlje južne Evrope, Italiju i Španiju pre svih, ali najpre treba definisati uslove i način isplate sredstava. U isto vreme države „štedljive četvorke“ predstavljaju strogog poverioca, koji mora odobriti plan za povlačenje novca iz fonda za oporavak.

Očekuju se teški pregovori, a konačna odluka trebalo bi da bude doneta na samitu lidera EU 19. juna u Briselu. Prema planu EK Italiji i Španiji sleduje najviše novca. Italija bi dobila 81,8 milijardi evra direktne pomoći i još 90,9 milijardi evra kredita, dok će Španija dobiti 77,3 milijarde evra pomoći i 63,1 milijardu kredita, navedeno je u dokumentu koji je u sredu 27. maja predstavila EK.

Italija mora da potroši novac koji je osigurala Evropska unija za rešavanje ekonomske krize prouzrokovane pandemijom, ali srednjoročno bi trebalo da smanji svoj visoki javni dug, ocenio je u četvrtak evropski komesar za ekonomiju, Paolo Đentiloni (Paolo Gentiloni) za italijanski radio Anchio.

„Sada Italija mora da potroši novac, ali u srednjem i dugom roku zemlja se mora vratiti na upravljiv dužnički put, jer u suprotnom rizikuje da u narednim godinama upadne u teškoće“, naveo je Đentiloni.

U središtu ovog pitanja je potreba da se pomogne Italiji kako njen već ogroman javni dug (123,8 odsto BDP u 2019.) ne bi postao neodrživ. Grčka, koja je najzaduženija država Evrope u odnosu na ekonomski rast, duguje 176,6 BDP, prema podacima iz 2019. Rim je u prognozi iz aprila predvideo da će ove godine javni dug Italije dostići 155,7 odsto BDP.

Potpredsednik EK Margaritas Šinas rekao je da predloženi finansijski paket odražava sposobnost Evrope da prebrodi svoja ograničenja i mobiliše ogromna sredstva koja nikada nisu bila dostupna. On je u izjavi za Sky News istakao da nije impresivna samo veličina fonda, već „činjenica da prvi put sve države članice zajedno preuzimaju teret kako bi pomogle onima kojima je najpotrebnije“.

On je istakao da će bilo kojoj vladi ili parlamentu biti teško da preuzme odgovornost za odbacivanje ovog predloga u „istorijskom trenutku“. Prema predlogu, Grčka bi trebalo da dobije 33,4 milijarde evra iz fonda za oporavak, prenosi Ekatimerini.

U osnovi su postojala dva različita plana koje je EK pokušala da pomiri svojim predlogom. Jedan koji su izneli francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i nemačka kancelarka Angela Merkel o grantovima u vrednosti 500 milijardi evra, i drugi alternativni iza kojeg su stale Austrija, Švedska, Danska i Holandija (štedljiva četvorka) kojim je predviđeno kreditiranje ugroženih.

Predloženi fond za pomoć sastoji se od 500 milijardi evra bespovratne pomoći za države i sektore koji su najteže pogođeni pandemijom, kao i 250 milijardi evra u vidu povoljnih kreditnih zajmova. Lider švedskih socijalista i bivši premijer Stefan Levijan (Stefan Lofven) kritikovao je ideju o dve trećine novca koje neće biti potrebno vratiti i ocenio da je reč o „lažnim podsticajima“ i „naglom povećanju onoga što Švedska plaća Evropskoj uniji“.

Ministar spoljnih poslova Danske Jepe Kufud (Jeppe Kofod) pozdravio je predlog kao „suštinski dodatak“ EK, rekavši da je mešavina grantova i kredita „važan korak ka danskoj poziciji“, prenosi Euractiv. Predsednica EK Ursula fon der Lejen (Ursula von der Leyen) najavila je paket finansijske pomoći rečima: „Ovo je evropski trenutak“.