Na slovenačkom tržištu nekretnina potražnja ne može da prati ponudu

Neravnoteža koja se u Sloveniji pojavljuje u poslednjoj deceniji na tržištu nekretnina ogleda se u hroničnom nedostatku stanova. Skupe nadstandardne novogradnje u Ljubljani i u turističkim mestima uglavnom kupuju stranci ili imućniji građani kao investiciju. Prema podacima Zavoda za statistiku (SURS), u Sloveniji je slobodno oko 71.000 stanova i kuća.

Mnogi ljudi žive u začaranom krugu plaćanja visokih stanarina i životnih troškova ili otplate gotovo doživotnog stambenog kredita. Tokom epidemije neki su čak ostali bez krova nad glavom zbog gubitka posla, piše RTV Slovenije, a prenosi T portal.

Oko 800 evra za trošak najma stana od 80 kvadrata, koji će platiti stanovnici nedavno otvorenog ljubljanskog naselja Novo Brdo, mnogima se čini vrlo pristupačnim. Ipak, pitanje je koliko je to povoljno uz prosečnu slovenačku neto platu koja iznosi nešto više od 1.200 evra.

Stambene nekretnine bile su u drugom tromesečju ove godine u proseku skuplje za 4,5 odsto nego u prvom tromesečju, najviše od drugog tromesečja 2011, prenosi Surs. Rekordna je bila i prodaja korišćenih nekretnina, a prodaja novih nekretnina najniža je od drugog tromesečja 2020. godine.

S obzirom na to da u Sloveniji nedostaje najmanje 10.000 iznajmljenih stanova, a krajem oktobra zastupnici u Državnom zboru nisu osigurali dovoljno glasova za zakon o podsticanju izgradnje javnih iznajmljenih stanova, koji predviđa 10.000 stanova do 2029. godine, pitanje koje se postavlja je: stvara li se u Sloveniji socijalna bomba?

Agent za nekretnine Zoran Đukić procenjuje da u Ljubljani trenutno nedostaje oko 5.000 stanova po ceni od 3.000 evra za kvadrat.

„Potražnja za nekretninama je nepodnošljiva, ponuda je preniska. Našli smo se u poziciji akumulirane potražnje od 2008. godine“, dodao je.

Đukić rešenje vidi u ciljanoj izgradnji stambenih nekretnina jer „svi samo prodaju neke skupe nadstandardne nekretnine, a nedostaje nam investitor koji bi obuhvatio kupce u segmentu od 3.000 evra po kvadratu. Tako bismo mogli brzo izgraditi, a i prodati 2000 stanova“, zaključuje Đukić.

Aleš Perovšek, rukovodilac odeljenja za tržište nekretnina u Gursu, potvrđuje da su mere za ograničavanje širenja epidemije uticale na događanja na slovenačkom tržištu nekretnina u 2020. i u prvoj polovini ove godine, ali da epidemija nije imala direktan uticaj na cene nekretnina.

„Cene su gotovo svugde u zemlji bile više, ali su verovatno zbog epidemije rasle nešto manje nego inače“, dodao je Perovšek te napomenuo da je smanjena potražnja za kupovinom poslovnih nekretnina „zbog neizvesnosti poslovnih subjekata u pogledu ekonomskih posledica epidemije“.