Na tržištu fale vozači, mesari, inženjeri

Da li je u zemlji koja već decenijama kao jedan od ključnih problema ističe pitanje nezaposlenosti, posebno mladih,  moguće da se poslodavci suočavaju sa mukama kada žele da zaposle stručan kadar. Sudeći po poslednjim anketama Privredne komore Srbije, u našoj zemlji se dešava upravo to. Čak petina ukupno anketiranih privrednika smatra da u Srbiji nema dovoljnog broja adekvatnih kadrova.

„Očekivano, pronalaženje odgovarajućih kadrova je najteže mikropreduzećima, u kojima petini ispitanika ne odgovara aktuelna ponuda na tržištu rada“, komentarišu nadležni u Privrednoj komori Srbije.

Spisak najdeficitarnijih zanimanja je poduži. Tu su bravari, vozači C/E kategorije, varioci, mašinski inženjeri, trgovci, inženjeri elektrotehnike, šivači, mašinski tehničari, električari, kuvari, tesari, CNC operateri, proizvodni radnici, vozači, stolari, konobari, građevinski inženjeri, građevinski tehničari, krojači, montažeri, rukovaoci građevinskim mašinama, tehnolozi, zidari, mesari, softverski inženjeri….

„S najvećim izazovom na tržištu rada se suočavaju ispitanici iz hemijske industrije, građevinske privrede i metalske i drvne industrije, imajući u vidu da se petina njih izjasnilo da aktuelna ponuda radne snage ne odgovara potrebama firme. Pandemija zarazne bolesti Covid-19, uticala je da se na listi najtraženijih deficitarnih zanimanja prvi put pojavi i zanimanje softverskog inženjera, kao rezultat povećanja domaće i inostrane tražnje, razvoja digitalnog marketinga i elektronske trgovine, što je posledično dovelo i do umerenog rasta tražnje za dostavljačima – vozačima B kategorije“, navode u Privrednoj komori Srbije.

Privrednici sa kojima smo razgovarali kažu da je problem čak i veći nego što to pokazuje anketa Privredne komore Srbije. Jedan od njih nam je, kao primer potpune deficitarnosti kadrova, ispričao da je dugo tražio vozača za firmu i, na kraju, na tom mestu zaposlio pilota koji nema posao.

Vlasnik „Zekstra grupe“ Dragan Đurić za portal Biznis.rs kaže da u toj kompaniji već duže osećaju problem deficitarnosti određenih profila.

„Stručni ljudi su uglavnom otišli u zemlje Evropske unije. Stalno nam nedostaje bar 30 -35 vrhunskih tekstilnih radnika. Fale nam kreatori, modelari…Kako imamo više od 50 prodavnica širom Srbije, oseća se i nedostatak dobrih trgovaca. Ne znam kako je kod drugih koji su skorije počeli da se bave ovim poslom. Mi, u ‘Zekstra grupi’ isplaćujemo redovno zarade, koje su pristojne, naravno uz plaćene doprinose i opet nam pravi radnici nedostaju“, navodi Đurić.

Dodaje i da je očigledno da je došlo do određenog poremećaja u obrazovanju brojnih profila.

„Ne može se nijedan zanat ili neki drugi posao raditi, ako se ne obrazujete za njega. Svi koje mi zapošljavamo prolaze kroz seriju testova, kako bi bili sigurni da su zaista radnici koje tražimo“, ističe Đurić.

Zemlje Zapadne Evrope problem nedostatka stručnih zaposlenih rešavaju uvozom radnika. Dolazi do migracija unutar Unije, ali i do „uvoza“ radnika sa područja Zapadnog Balkana.

Da će, veliki su izgledi, i Srbija pokušati da reguliše pitanje uvoza radnika ukazuju, kako kažu u Savezu samostalnih sindikata Srbije, najave izmena Zakona o radu.

„Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku formiralo je novembra prošle godine Radnu grupu koja treba da pripremi izmene Zakona o radu, a kako bi se olakšalo zapošljavanje sezonskih radnika u građevinarstvu, turizmu, ugostiteljstvu i za pomoć u kući. Jedan od članova izmena zakona predviđa lakše zapošljavanje stranaca koji bi imali potpuno ista prava kao domaći radnici, a što značajno može da utiče na nelojalnu konkurenciju na tržištu radne snage u našoj zemlji“, zaključuju u SSSS.