Najbogatiji ljudi na svetu ulažu čitava bogatstva u superjahte

Tržište superjahti cveta i za vreme pandemije korona virusa. Zapravo, tokom 2020. godine prodato je najviše luksuznih i preskupih brodova nego ikada pre, a pretpostavlja se da će tekuća godina doneti novi rekord. Kupci su najbogatiji ljudi na svetu, kao što je Džef Bezos (Jeff Bezos), koji je odvojio pola milijarde dolara za „novog ljubimca“ kojim će ploviti okeanima.

Samo se nekoliko superjahti poput Bezosova otisne put mora svake godine, ali takvi projekti često se rade u takvoj tajnosti da su graditelji dužni da potpišu sporazume o čuvanju podataka, piše hrvatski Index.

Industrija jahti ubrzano raste u poslednjih 20 godina. Prema podacima kompanije za tržišno istraživanje VesselsValue, trenutno je na morima 9.357 jahti dužih od 22 metra, što uključuje one koje nisu potonule ili su na remontu na kopnu. Oko 85 odsto čine motorizovane jahte, a jedrilica poput one koju je Bezos naručio ima oko 15 odsto.

Kako piše BBC, potražnja u brodogradilištima u Floridi veća je do tri puta nego u periodu pre pandemije.

Luksuzne brodove često kupuju „stručne“ kompanije, a zatim ih one iznajmljuju, što otežava pouzdano određivanje u čijem su vlasništvu. Pored toga, mnogi bogataši kriju od medija informacije da poseduju ovakvu vrstu imovine, jer je jedan od glavnih pokretača za nabavku jahti upravo privatnost, i udaljavanje od mase. 

„Vlasnici superjahti danas plove na egzotična i udaljena mesta, poput Antarktika ili Papue Nove Gvineje“, ističe Bil Springer (Bill Springer), koji o jahtaškoj industriji piše za časopis Forbes.

Njihova izgradnja može potrajati godinama. Na jahti poput Bezosove verovatno je učestvovalo oko 400 radnika i dizajnera, a kasnije će čak 60 ljudi činiti njenu posadu. Pored toga, procenjuje sa da njeni „godišnji operativni troškovi iznose oko 10 odsto nabavne cene“, mada je zaista neverovatno da bilo koji brod na svetu zahteva održavanje, uključujući plate zaposlenih i točenje goriva, u vrednosti od 50 milijardi dolara, zaključuje BBC. 

S druge strane, eventualni nagli skok cene nafte, i produbljivanje ekonomske krize, mogli bi da dovedu i do stvaranja tzv. sekundarnog tržišta korišćenih jahti, kada određeni broj današnjih bogataša izgubi deo svog imetka.