NALED: Jedinstvena baza podataka bi povećala transparentnost poslova u okviru javnih nabavki

Uvođenje jedinstvene baze podataka o nalazima kontrole kvaliteta izvršenog posla sklopljenog u okviru javnih nabavki u Srbiji povećalo bi transparentnost samih postupaka, ocenio je danas koordinator za regulatornu reformu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Nikola Komšić i dodao da tako misli i većina naručilaca i ponuđača.

„U Srbiji još ne postoji baza sa jedinstvenim prikazom o kvalitetu izvršenog posla, pružene usluge od strane izabranog ponuđača, te je potrebno razmotriti tu mogućnost kako bi se povećala transparentnost“, rekao je Komšić za agenciju Beta.

On je kao primer zemlje koja ima takvu bazu podataka naveo Nemačku, koja od juna ove godine ima Registar o javnim nabavkama u kome naručioci moraju da unose podatke o ponuđačima sa kojima su imali probleme, odnosno koji su kršili zakon.

„Ukoliko je teži prekršaj, postoji mogućnost zabrane učešća u postupku javnih nabavki od pet godina. Za manje prekršaje kazna do tri godine uz diskrecionu mogućnost naručilaca da li će prihvatati ponudu takvog ponuđača“, rekao je Komšić.

Komšić je izjavio da je NALED u okviru projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“ sproveo istraživanje u okviru kog je ispitivao stav naručilaca i ponuđača u vezi sa javnim objavljivanjem nalaza kontrole kvaliteta pruženih usluga za svakog ponuđača na Portalu javnih nabavki.

„Od ukupnog broja, 72 odsto naručilaca smatra da je potrebno javno objavljivanje nalaza kontrole kvaliteta pruženih usluga, dok sa strane ponuđača ovaj stav podržava čak 89 procenata ispitanika“, naglasio je on.

NALED je u nedavnom istraživanju pokazao da je na više od 90 odsto javnih nabavki u Srbiji cena glavni kriterijum, dok je u Nemačkoj, prema podacima Evropske komisije, ta cifra oko 70 procenata.

„Ovo jeste u poređenju sa Srbijom bolje, ali učešće cene kao jedini kriterijum za dodelu ugovora je svakako i dalje visok. Ilustrativno, Nemačka je u grupi od 17 država članica u kojoj cena kao jedini kriterijum za dodelu ugovora učestvuje u više od 60 odsto javnih nabavki“, objasnio je Komšić.

Kada su u pitanju drugi kriterijumi koji se mogu pronaći na javnim nabavkama u Nemačkoj, Komšić ističe da primena kriterijuma zavisi od samog naručioca, ali da je primena zelenih kriterijuma u začetku.

Kako je istakao, iako je nemački sistem nije dovoljno transparentan i cena jeste jedan od važnijih kriterijuma, to ne znači da ima korupcije u postupcima.

Govoreći o primeni pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, Komšić je rekao da je u Srbiji ta praksa ranije bila mnogo veća, ali da to danas nije slučaj, posebno od primene Zakona o javnim nabavkama iz 2013. godine, koji je dobrim delom usklađen sa direktivama Evropske unije, ali da je tokom vanrednog stanja izazvanog pandemijom virusa Covid-19 primena tog postupka povećana.

Po njegovim rečima, do 1. jula 2020. godine, učešće pregovaračkog postupka po broju zaključenih ugovora je iznosilo 1,85 odsto, a po vrednosti 2,57 odsto, dok je nakon jula to bilo 3,89 procenata zaključenih ugovora, a vrednost 15,4 odsto, ali je od tada njegova primena u padu.

„Zakon je jasno propisao pod kojim uslovima se može koristi, ali problem koji postoji je ukoliko je velika primena ovog postupka to ne doprinosi podsticanju konkurencije i time ostvarivanja principa ‘vrednost za novac’, odnosno obezbeđivanje najboljeg mogućeg kvaliteta za uložen novac“, istakao je Komšić.

Kada je u pitanju tumačenje pojma transparentnosti kod javnih nabavki, saradnik u organizaciji Transparentnost Srbija Miloš Đorđević rekao je za agenciju Beta da se sam pojam tumači na sličan način, ali da je u Nemačkoj on u velikoj meri ograničen načelom zaštite poslovnih podataka ponuđača, što se, kako je kazao, odražava na broj javnosti dostupnih podataka u postupcima javnih nabavki.

„U razgovorima sa predstavnicima naručilaca iz Nemačke, stekao sam utisak da oni smatraju da je njihov sistem sasvim dovoljno transparentan, te da je normalno se, na primer, vrednost zaključenog ugovora javno ne objavljuje ili da ponuđači nemaju uvid jedni drugima u ponude“, kazao je on.

Istakao je da objašnjenje za tako postavljen sistem oni pronalaze u zaštiti tržišne utakmice i konkurencije, što je znatno drugačije u odnosu na viđenje transparentnost sistema javnih nabavki u Srbiji.

„Ipak, treba podsetiti da i kod nas postoje izuzetno netransparentni postupci kao što je pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva ili kao što su javne nabavke sprovedene na osnovu međudržavnih sporazuma ili posebnih zakona“, istakao je Đorđević.

Naglasio je da je bitno i zaštititi konkurenciju i omogućiti vidljivost potrošnje javnog novca, ali da je bitno uskladiti ih da budu „u ravnoteži“.

Prema njegovim rečima, sa druge strane je izuzetno važno da se zna za koliko novca je naručilac nabavio određeni predmet nabavke, da li je ispoštovao sve procedure, kao i da li su svi ponuđači bili u jednakom položaju prilikom dodele ugovora.

„Postavljanjem dobrog zakonskog okvira i njegovim poštovanjem, oba načela bi trebalo da budu komplementarna, a nikako u sukobu“, istakao je on.

Naglasio je da je nemački sistem složeniji od srpskog, ističući da je Nemačka ogromno tržište na kome figurira veliki broj potencijalnih ponuđača koji jedni drugima predstavljaju konkurenciju“, rekao je on.

Istakao je da je korupcija primetnija u Srbiji, ali da ona zasigurno postoji i u nemačkom sistemu, uz ocenu da je korupcija u javnim nabavkama u Srbiji postala „opšte mesto“.

„Tome doprinose maltene redovni medijski propraćeni slučajevi sumnjivih postupaka javnih nabavki, koji nažalost po pravilu ostaju bez reakcija i eventualnih sankcija“, dodao je Đorđević.

Objasnio je da su građani po pravilu zainteresovani za slučajeve oko kojih se „diže buka“, odnosno koji su medijski propraćeni i koji imaju veliku vrednost.

„I u Srbiji i u Nemačkoj takvi su na primer bili slučajevi nabavke medicinske opreme i vakcina za vreme pandemije korona virusa, zatim slučajevi izgradnje aerodroma… Ono što je razlika, barem u sistemu javnih nabavki, jeste to da zainteresovana javnost u Srbiji ima mnogo više dostupnih podataka o postupcima nego što to imaju u Nemačkoj, te im je samim tim mnogo lakše da dođu do određenih podataka kada se radi o potrošnji javnog novca u postupcima javnih nabavki, poput vrednost nekog ugovora“, naglasio je Đorđević.