NAPS predložio udruživanje poljoprivrednih proizvođača i uvoz đubriva po najpovoljnijoj ceni

Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) Jovica Jakšić pozvao je u petak poljoprivrednike da se udruže i dogovore direktno sa uvoznicima azotnog mineralnog đubriva kolika im je količina potrebna i po kojoj najpovoljnijoj ceni mogu da ga dobiju i na taj način zaobiđu trgovce i izbegnu njihovu maržu.

„Direktnim dogovorom sa uvoznicima poljoprivrednici će izbeći trgovačku maržu na azotno mineralno đubrivo koje ovih dana na berzi košta oko 860 evra po toni, bez poreza na dodatu vrednost“, rekao je Jakšić agenciji Beta.

Jakšić je rekao da mu je za 50 hektara zasejanih pšenicom potrebno oko 13 tona đubriva, što je po tržišnim cenama oko 10.000 evra, i još 40 tona za druge useve, kao i da će „svi poljoprivrednici sigurno zatražiti kredit jer bez njega nema spasa“.

Dodao je da se „onaj ko ima taj novac i ne treba mu pozajmica, ne bavi poljoprivredom“.

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović obećao je u decembru prošle godine, nakon protesta poljoprivrednika u Stigu, da će država pokušati da obezbedi određene količine azotnog mineralnog đubriva iz uvoza za prihranu pšenice i drugih useva.

Pre desetak dana Nedimović je rekao da će država uvesti 70.000 tona i da će povećana ponuda smanjiti cene na tržištu do kraja februara.

Azotno mineralno đubrivo, Srbiji je potrebno za zimsku prihranu oko 600.000 tona, je u proleće prošle godine koštalo oko 40 dinara po kilogramu, odnosno oko 330 evra po toni, a zbog poskupljenja gasa nedavno je čak nuđeno po ceni od 1.200 evra po toni ili oko 140 dinara po kilogramu, što je više od 200 odsto u odnosu na cenu od proleća prošle godine.

Umesto da obezbedi dovoljnu količinu mineralnog đubriva po cenama koje su bar za 100 odsto niže od sadašnjih jer su poljoprivrednici pristali da ga plate po 750 evra po toni, država je poljoprivrednicima ponudila beskamatne kredite, čiju bi kamatu ona subvencionisala na tri godine i uputila ih da ga kupe na tržištu.

Dosta poljoprivrednika je tom ponudom razočarano jer kažu da su vremenske prilike nepredvidive i da je rizično zaduživati se i kupovati đubrivo po tako visokim cenama.

Manja poljoprivredna domaćinstva su u posebno teškoj situaciji jer kredit mogu dobiti samo ako su izmirili sva dugovanja prema državi, poreze i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje.

Poljoprivrednik Nikola Bukazić iz Dolova rekao je za Betu da je morao da kupi đubrivo po ceni od 930 evra za tonu jer ima zasejano 60 hektara pšenice i da nije mogao da je „preore“ i uništi.

Dodao je da jesenas, kada je sejao pšenicu, nije znao da će đubrivo toliko da poskupi i da nije imao drugo rešenje nego da ga kupi i po tako visokim cenama.

„Nisam mogao da čekam državu da obezbedi đubrivo jer nisam verovao obećanjima. Više puta su obećali da će smanjiti i cenu goriva, samo da nađu model, pa ga nikad nisu našli“, rekao je Bukazić.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ Nedeljko Savić rekao je da će đubrivo koje je država obećala iz uvoza stići sredinom marta, a da rok za prihranu ističe krajem februara.

To udruženje je zakazalo novi protest za 10. februar.

U Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, jesenas zasejano 801.650 hektara, što je 3,5 odsto više nego u 2020. godini, od čega je pod pšenicom 627.216 hektara, ili 5,8 odsto više nego 2020. godine.

Prinos pšenice, po oceni poljoprivrednih stručnjaka u slučaju da se ne prihrani, može biti manji i više od 50 odsto.