Necarinske barijere i dodatni troškovi opterećuju domaće izvoznike brašna

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prošlogodišnja proizvodnja pšenice je procenjena na 2.972.711 tona. Posle žetve pšenice u 2020. godini izvezeno je 190.549 tona pšenice i 27.305 tona brašna.

Najviše brašna u 2020. godini Srbija je izvezla u Severnu Makedoniju, Crnu Goru  i BiH.

Međutim, izvoznici brašna iz Srbije u BiH i Severnu Makedoniju nailaze na probleme koji se tiču propisa koji regulišu obavezu stavljanja evidencionih markica za brašno za ljudsku ishranu.

Direktor poslovnog udruženja „Žitounija“ iz Novog Sada, Zdravko Šajatović za Biznis.rs kaže da je to udurženje Vladi Republike Srbije podnelo zahtev da pokrene inicijativu pred vladama Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine da ukinu svoje propise koji regulišu obavezu stavljanja evidencionih markica na brašno za ljudsku ishranu.

„Predmetni zahtev je motivisan činjenicom da je EU objavila Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan. Jedan od osnovnih ciljeva navedenog programa je da će u cilju razmatranja mogućnosti povećanja trgovine između EU i regiona, posebna pažnja biti posvećena analizi i rešavanju necarinskih barijera i uklanjanju tehničkih barijera u trgovini, istovremeno obezbeđujući jednake uslove za sve aktere na tržištu kao i da će se olakšati  trgovina poljoprivrednim proizvodima u skladu sa sanitarnim i fitosanitarnim zahtevima EU, putem integrisanog sistema upravljanja“, objašnjava Šajatović.

Srbija je svoje propise o stavljanju markica za brašno ukinula zaključno sa 31.12.2018. godine, što je u skladu sa propisima EU, jer  Evropska Unija  ne priznaje korišćenje markica za brašno kao vid kontrole tržišta brašna, takođe Hrvatska je danom ulaska u EU morala da ukine svoje markice za brašno.

Zbog najvećeg izvoza u Severnu Makedoniju i BiH iz „Žitounije“ apeluju da se pojednostave propisi.

„Izvoznici brašna za ljudsku ishranu iz Srbije su u prethodnih desetak godina imali često negativna iskustva sa izvozom u Severnu  Makedoniju jer se obaveza stavljanja makedonskih markica za brašno prilikom izvoza u tu zemlju vrlo često zloupotrebljavala i pretvarala se u ozbiljnu necarinsku barijeru, čiji je neposredan rezultat bio otežan odnosno usporen izvoz i stvaranje nepotrebnih troškova u izvozu“, naglašava Šajatović.

Kao primer naš sagovornik navodi da iako isporuku brašna obavezno prati naš sertifikat o kvalitetu i postoji bilateralni sporazum o međusobnom priznanju sertifikata, makedonska strana zahteva njihovu kontrolu za svaki kamion i to se naplaćuje oko 200 evra po kamionu.  Iako je sa Vladom Makedonije još 2018.godine dogovoreno da će se markice za brašno ukinuti, to do danas nije urađeno.

„Napominjemo da godišnji izvoz brašna iz Srbije u Severnu Makedoniju u proseku iznosi oko 40.000 tona te da je Severna Makedonija najveći kupac brašna iz Srbije“, kaže direktor poslovnog udruženja „Žitounija“ iz Novog Sada.

Izvoznici brašna iz Srbije u BiH takođe imaju obavezu da prilikom izvoza brašna stavljaju markice za brašno. Problem je što markice po dimenzijama i kvalitetu papira ne odgovaraju aparatima za automatsko lepljenje markica, pa moraju da se lepe ručno.

„Ovaj način rada  sa sobom povlači angažovanje fizičke radne snage, obično dva do tri radnika i stvara znatne nepotrebne troškove. Treba napomenuti da godišnji izvoz brašna iz Srbije u BiH u proseku iznosi godišnje oko 40.000 tona, što stvara dodatni ogroman posao za naše izvoznike“, zaključuje Zdravko Šajatović.