Nedimović: Agrobiznis zona u svakoj opštini

Uredba o uslovima, načinu i postupku za davanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na korišćenje u nepoljoprivredne svrhe, koju je u petak usvojila Vlada, otvoriće mogućnost da svaka opština dobije svoju agrobiznis zonu. To znači i rešavanje sistema za navodnjavanje, elektrifikaciju polja i, naravno, više investicija u agrobiznis, kaže za portal Biznis.rs ministar poljoprivrede Branisav Nedimović. Uredba stupa na snagu naredne nedelje.

Novi propis primenjuje se na zemljište koje je u katastru nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda upisano kao poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Izuzete su one parcele koje mogu biti predmet restitucije. Zakupac može biti fizičko ili pravno lice, a korišćenje državnog zemljišta može se ugovoriti na rok do 30 godina.

Tako se državno poljoprivredno zemljište može dati na korišćenje za proizvodnju energije korišćenjem obnovljivih izvora energije vetra i sunca izgradnjom, odnosno postavljanjem; elektrana na energiju vetra sa pratećom infrastrukturom – objekti vetrenjače, dalekovodi, piloni, rasveta i drugi objekti u funkciji elektrane, kao i opreme za proizvodnju struje korišćenjem energije vetra.

Poljoprivredno zemljište će biti moguće zakupiti i radi izgradnje elektrana na sunčevu energiju sa pratećom infrastrukturom. Tu se, pre svega, misli na objekte solarnih panela, dalekovode, kao i druge objekte u funkciji elektrane i opreme za proizvodnju struje korišćenjem sunčeve energije. Takođe, državno poljoprivredno zemljište moći će da se zakupi i za izvođenje geoloških istražnih radova ili eksploataciju mineralnih sirovina (gline, šljunka, peska, kamena, nafte i prirodnog gasa) ili izvođenje radova na odlaganju jalovine, pepela, šljake i drugih opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu na određeno vreme, uz dostavljanje neophodnih odobrenja izdatih od strane nadležnih organa.

U slučaju da investitor obavlja delatnost koja je u vezi sa izgradnjom objekata koji su proglašeni za objekte od značaja za Republiku Srbije moguće je iznajmiti državno zemljište za postavljanje privremenih objekata za smeštaj radnika, parking za građevinske mašine i slično, kao i delatnosti koje su u vezi sa izgradnjom objekata energetske i komunalne infrastrukture, telekomunikacija i zaštite od elementarnih nepogoda, a koje se, zbog prirodnih i drugih karakteristika, ne mogu graditi na drugoj lokaciji. Naravno, za ove namene država neće davati u zakup najkvalitetniju zemlju, već neobradivo zemljište ili obradivo (njive, livade, vrtovi, voćnjaci, vinogradi), ali šeste, sedme i osme katastarske klase.

Opštine grupišu državno poljoprivredno zemljište koje se može koristiti u ove svrhe. Svako ko je zainteresovan za zakup ove vrste opštini podnosi pismo o namerama koje mora da sadrži sve detalje vezane za projekat. Odluku da li će se neko zemljište dati u zakup za ove svrhe donosi opština, ali uz saglasnost ministra poljoprivrede.

Godišnja naknada za korišćenje državne zemlje može biti minimum petostruki iznos prosečne cene zakupa po hektaru državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Srbije, pa do tridesetostrukog iznosa prosečne cene zakupa. Ovaj, značajno viši iznos plaća se u slučaju da se zemljište koristi za izvođenje radova na odlaganju jalovine, pepela, šljake i drugih opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu na određeno vreme. Visina naknade se usklađuje svake tri godine. U državni budžet ide 60 odsto ovog iznosa, dok 40 odsto ostaje lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se plac koji se daje u zakup nalazi.

Novčana sredstva za vraćanje poljoprivrednog zemljišta u pređašnje stanje u iznosu od 30 odsto troškova predviđenih projektom rekultivacije i sanacije, korisnik deponuje na račun Ministarstva poljoprivrede, pre zaključenja ugovora o korišćenju, a ostatak od 70 odsto uplaćuje na račun Ministarstva najkasnije pet godina pre isteka ugovora o korišćenju.