Nekoliko država EU želi izuzeće od zabrane uvoza

Mađarska ne može odgovorno da podrži najnoviji paket sankcija Evropske unije protiv Rusije u sadašnjem obliku, izjavio je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (Péter Szijjártó), tvrdeći da bi sankcije uništile energetsku bezbednost Mađarske.

Portparol vlade Zoltan Kovač (Zoltán Kovács) potvrdio je da će Mađarska staviti veto na predlog EU. On je naveo da je predlog Evropske komisije „neprihvatljiv“ i da bi „upropastio mađarsku ekonomiju“, prenosi BNE. U okviru šestog paketa sankcija EU, predložena je obustava uvoza ruske nafte u roku od šest meseci.

Snabdevanje Mađarske energijom trenutno je bezbedno i na stabilnim osnovama, ali bi predloženi paket sankcija to „potpuno uništio“, što bi onemogućilo Mađarsku da nabavi količinu nafte koja je neophodna za održavanje ekonomije, rekao je Sijarto. Prema njegovim rečima, da bi Mađarska podržala mere, isporuke nafte naftovodom morale bi da budu izuzete iz embarga.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen), koja je u sredu u Strazburu predstavila predlog novih sankcija, nije precizirala da li će zemje članice dobiti pravo na privremeno izuzeće od sankcija, ali su izvori iz Brisela, na koje se poziva Reuters, naveli da bi Slovačka i Mađarska mogle da nastave da kupuju rusku naftu do kraja 2023. godine.

Mađarska uvozi 65 odsto nafte i 85 odsto gasa iz Rusije, a vlada u Budimpešti tvrdi da ne postoji alternativni način koji bi mogao da zameni ruske isporuke. Kovač je naveo da Budimpešta „ne vidi nikakve planove ili garancije o tome kako bi se tranzicija mogla upravljati na osnovu trenutnih predloga i kako bi se garantovala energetska bezbednost Mađarske“.

Najveća Mađarska rafinerija kojom upravlja MOL tehnički je oslonjena na rusku naftu koju dobija preko naftovoda „Družba“ iz Rusije. Ukoliko bi isporuke ruske nafte odmah prestale, to bi dovelo do povećanog zastoja i pada proizvodnje, saopštio je MOL.

Druga najveća mađarska rafinerija CIE prerađuje oko 15 miliona tona nafte godišnje, od čega četiri miliona dolazi iz Jadrana.

Direktor kompanije MOL Žolt Hernadi (Zsolt Hernadi) ocenio je da bi proširenje sankcija na sirovu naftu bila „veoma loša vest za centralnoevropske ekonomije“, kao i da bi teret sankcija „nesrazmerno podnele“ Mađarska, Slovačka, Češka i Srbija. On je rekao da bi jedino održivo rešenje za zemlje koje ne izlaze na more bilo omogućavanje perioda tranzicije od tri godine, a u suprotnom „možemo očekivati nestašice proizvoda, ekonomsku štetu i veću inflaciju u kratkom roku“.

Bugarska bi takođe mogla da zatraži izuzeće od evropskog embarga na uvoz nafte iz Rusije, ukoliko takva opcija bude dostupna, izjavio je tamošnji ministar finansija Asen Vasilev, prenosi SeeNeews. On je naveo da sa tehnološke tačke gledišta Bugarska može bez ruske nafte, ali da bi to dovelo do značajnog poskupljenja goriva.

„Ako bude izuzeća, iskoristićemo svoje pravo da to dobijemo“, rekao je Vasilev.