Nekretnine izašle iz krize, ali inflacija mora da se prati

Jedan od glavnih zaključaka učesnika međunarodne konferencije o nekretninama u Jugoistočnoj Evropi „Balkans Property Forum 2021“ jeste da je tržište nekretnina u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi izašlo iz pandemijske krize.

Direktor investicija Commercial Real Estate Services (CBRE) Uroš Grujić rekao je da pandemija u Jugoistočnoj Evropi nije imala toliki uticaj kao u Zapadnoj Evropi, jer smo se dosta brzo adaptirali na situaciju iz svih aspekata, dok su i kancelarijski prostor i maloprodajni prostor i logistika imali solidne performanse u odnosu na globalna, ali i dešavanja na našem terenu. 

“Jedini ogroman uticaj bio je na hotelsku industriju koja nije mogla da funkcioniše iz poznatih razloga. Mi smo jako optimistični da će celokupna komercijalna scena nekretnina nastaviti da funkcioniše u Srbiji i jako smo zadovoljni”, rekao je Grujić novinarima.

Govoreći o inflaciji, on je naveo da rast cena u nekom smislu predstavlja izazov za sve koji se bave nekretninama i da će kretanje inflacije morati pažljivo da se prati.

“Za sada su ECB i američki FED uspeli da iskontrolišu inflaciju koja je definitivno tu. Neki kažu da iznosi pet odsto, neki sedam, a mi verujemo da je na nivou između sedam i deset. Ona je definitivno nešto što moramo da pratimo u narednom periodu jer može da ima uticaj”, rekao je Uroš Grujić, dodajući da je dugoročno očekivana jer je, kako je naveo, prethodnih petnaestak godina bila između jedan i dva odsto, što nije realno stanje u ekonomiji.

Na konferenciji je posebna pažnja posvećena uticaju klimatskih promena na tržište nekretnina Jugoistočne Evrope u 2022. godini i izazovima koje donosi sprovođenje Zelene agende EU.

Prema rečima Diane Urge-Vorzac (Diane Urge-Vorsatz), jednog od autora nedavno objavljenog izveštaja Ujedinjenih nacija (UN) o klimatskim promenama, ljudi u sektoru nekretnina trebalo bi da vide kao šansu obaveze koje treba da ispune kako bi se eliminisale emisije ugljen-dioksida do 2050. godine, jer ih to može staviti u bolju tržišnu poziciju.

„Klimatske promene nameću nove rizike sektoru nekretnina, ali borba protiv njih nudi i velike nove mogućnosti. U narednim decenijama na Balkanu će biti sve češći, topliji i duži toplotni talasi, jače oluje i intenzivnija suša. Zbog toga će tržište nekretnina verovatno mnogo više ceniti zgrade otporne na toplotu i vodoefikasne, kao i „hladna“ naselja. Nekretnine koje su otpornije na oluje, bujne poplave i nestanak struje, na primer, samostalne zgrade, imaće veću vrednost. Ubrzano kretanje ka neto nultim emisijama ugljenika takođe predstavlja pretnje i mogućnosti”, rekla je ona. 

Prvo, prirodni gas kao izvor grejanja ili kuvanja će verovatno biti značajno smanjen u naredne dve decenije, što znači da će nekretnine koje se ne oslanjaju na prirodni gas imati prednost u pogledu konkurentnosti.

Drugo, zgrade sa nultom neto energijom će uskoro postati veoma privlačne za sve više klimatske kupce i zakupce, i kompanije koje teže da dostignu neto nultu emisiju uskoro će snažno favorizovati nekretnine u kojima je njihov energetski i operativni uticaj na emisiju blizu nule. 

„Zbog toga će neefikasne zgrade sa visokim potrebama za klimatizacijom i emisijom ugljenika verovatno izgubiti vrednost. Kako se principi zelene gradnje i neutralnost ugljenika povećavaju na korporativnim i javnim agendama, kompanije koje se takmiče po ovim tvrdnjama će snažno favorizovati nultu energiju i održivo poslovanje”, rekla je ona, dodajući da će neki od ovih trendova biti potpomognuti i adekvatnim zakonodavstvom. 

Kada je reč o cenama, komercijalni (kancelarijski, maloprodajni, logistički) zakupi su ostali stabilni, a cene stanova su porasle za čak 20 do 30 odsto ali će, prema rečima učesnika konferencije,  u narednih pet godina stagnirati. 

Uprkos velikom broju zaposlenih koji rade od kuće, postoji velika potražnja za inovativnim i fleksibilnim kancelarijskim rešenjima. Klimatske promene nameću nove izazove za sektor nekretnina i šansu da se istakne ispred konkurencije.