Nekretnine poskupljuju najbržim tempom u ovom veku

Cene kuća rastu u gotovo svakoj velikoj ekonomiji nakon pojave pandemije korona virusa, najviše u poslednje dve decenije, podstičući istovremeno zabrinutost ekonomista zbog potencijalnih pretnji po finansijsku stabilnost. Godišnji rast cena u bogatim zemljama OECD dostigao je 9,4 odsto u prvom kvartalu 2021. godine.

Od 40 zemalja obuhvaćenih podacima OECD, samo tri su održale realne cene nekretnina u prva tri meseca ove godine, što je najmanji udeo od 2000. godine, pokazala je analiza FT. Istorijski niske kamatne stope, uštede akumulirane tokom karantina i želja za većim prostorom za rad od kuće, podstakle su rast cena, ocenili su analitičari.

Kratkoročno, rast cena može biti dobra stvar za ekonomiju, jer se ljudi ljudi koji poseduju domove osećaju bogatijim i troše više, ocenjuju bankari. Međutim, ako se nastavi, to bi moglo da se pretvori u neodrživ procvat koji bi na kraju mogao gurnuti aktivnost u suprotnost.

Tržište stanova u SAD „eksplodiralo“ je od početka pandemije, iako su se drugi sektori borili da se oporave od iznenadnog ekonomskog kolapsa koji se dogodio u prvoj polovini 2020. godine. Cene stanova porasle su rekordnom brzinom, pa je srednja vrednost pojedinačne kuće u SAD dostigla cenu 363.000 dolara, što je za 70.000 dolara više nego pre godinu dana.

Cene stambenih nekretnina neprestano rastu iz godine u godinu u odnosu na pad vrednosti nakon svetske finansijske krize 2008. godine. Pandemija korona virusa je pojačala taj trend, a milioni zaposlenih koji rade od kuće traže veće stambene prostore. Podstaknuti istorijski niskim kamatama ušli su na tržište na kojem vlada nedostatak ponude, prenosi Yahoo Finance.

Rezultat toga je nadmetanje kupaca za dostupne nekretnine, što je dovelo do naglog rasta cena. Neizbežno je pitanje o tome da li se američko tržište nekretnina nalazi usred drugog ciklusa procvata i propasti poput onog koji je doveo do globalne recesije. U 2007. godini došlo je do pucanja stambenog balona podržanog nestabilnim hipotekama, što je izazvalo finansijsku krizu koja je pogodila globalnu ekonomiju.

Okolnosti koje su dovele do rasta cena ovoga puta su drugačije, ali još traje rasprava o tome da li bi cenovni skok mogao da dovede do još jednog pada i da li su potrebni agresvni koraci da se to spreči. Većina ekonomista veruje da je pravi kolaps tržišta stanova koji se dogodio 2007. godine malo verovatan, jer ključni faktori koji su činili stvari neodrživim, kao nerealne hipoteke, danas nisu prisutni.

Optimisti kažu da je tržište stanova stabilno i da će cene doći pod kontrolu kada se prirodno smanji potražnja. Oni tvrde da će konačni kraj pandemije smanjiti želju za prostranim kućama i ukinuti potrebu za super niskim kamatama, što bi trebalo da dovede do pada cena. Neki ekonomisti upozoravaju da bi tržište nekretnina moglo postati glavni pokretač inflacije, što bi podstaklo rast cena svih proizvoda široke potrošnje.

Cene kuća u Velikoj Britaniji dostigle su novi maksimum u junu i za 30 odsto su više nego što su bile na vrhuncu na koji su se popele pre finansijske krize 2008. godine. Prosečna cena kuća je 230.700 funti, što je 5,4 odsto više u odnosu na isti mesec pre godinu dana. Nagli porast cena kuća na tržištu usledio je nakon što je ponuda opala za 25 procenata u prvoj polovini tekuće godine u poređenju sa istim periodom 2020. godine.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije, Goran Rodić, ocenio je nedavno za Biznis.rs da je očigledno je da je emitovanje hiljada milijardi dolara koje su namenjene oporavku od krize izazvane pandemijom podstaklo kupovinu nekretnina, ali i rizik od inflacije. „Ljudi žele da zaštite novac od inflacije. U toku je bum cena nekretnina, ali to neće dugo trajati. Već iduće godine tržišta će se stabilizovati“, rekao je tom prilikom Rodić.