Nema napretka bez industrije, ali moramo da sačuvamo životnu sredinu

Ovogodišnje 28. izdanje Kopaonik biznis foruma je završeno danas, posle 22 panela, tri plenarne sesije i dva specijalna gosta.

Zbog epidemioloških razloga, manifestacija je imala izmenjen format, pa je publika događaje iz beogradskog hotela Metropol Palace pratila online. Za četiri dana na Youtube platformi Forum je slušalo više od 5.000 ljudi, istakli su organizatori.

Kopaonik biznis forum je počeo u ponedeljak i trajao do 27. maja. Najnovija dešavanja sa ove najznačajnije poslovne manifestacije mogli ste da pratite uživo na portalu Biznis.rs.

Kisić Tepavčević: Kriza najviše pogodila najranjivije društvene grupe

Poslednji dan Kopaonik biznis foruma otvorila je plenarna govornica, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darija Kisić Tepavčević.

„Covid-19 je bolest koja nas je sve promenila, promenila pogled na život i pokazala koliko smo mali pred ogromnom i nepredvidivom prirodom”, izjavila je ministarka.

Kako je rekla, vrlo brzo je svima postalo jasno da će pandemija prevazići medicinska i zdravstvena pitanja, kao i da će njeni dalekosežni efekti pogoditi ekonomiju i socijalne pokazatelje.

Kisić Tepavčević je navela kako je kriza najviše pogodila najranjivije društvene grupe, kojima je podrška tokom pandemije bila najpotrebnija. Ministarstvo je zbog toga radilo sa strategijom da efekte krize oni osete najmanje.

Ona je dodala da mediji obično traže senzacionalne informacije, i iskoristila priliku da pohvali zaposlene u ustanovama socijalne zaštite, gde u većinu virus nije ni ušao.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Marija Obradović je istakla da se kod realizacije svega što čini biznis počinje od lokalne samouprave. Ona je dodala da je ministarstvo adresa ako bude zastoja.

Obradović je istakla da je zahvaljujući dobrom radu Vlade, Srbija na pragu pobede nad pandemijom, i dodala da je u tome značajan korak organizacija masovne vakcinacije.

„Analize prethodnog perioda će uskoro biti gotove, i možemo da se složimo da je ključ oporavka u jačanju proizvodnje i digitalizaciji“, izjavila je Obradović, i navela da je dobra strana krize što je naterala ljude da razmišljaju digitalno.

Prema njenim rečima, u zemlji je izvedena vakcinacija kakvu nisu imale ni najsnažnije države, a na ekonomskom planu su se desile velike investicije u infrastrukturu i paketi pomoći privredi i građanima.

Obradović je objasnila da je sistem na početku bio pred pucanjem, kao u celom svetu. Za vreme krize osnovne funkcije lokalne samouprave su izvršavane, i sistem je na kraju izdržao, a svi nedostaci koji su isplivali na površinu su velika prilika za državu da napravi sistemska rešenja.

Ako Srbija ne pokrene zelenu ekonomiju, usporiće rast BDP

Usledio je panel o zelenom rastu Srbije, što je poslednjih meseci bila tema razgovora između Svetske banke i Vlade Srbije.

Stručnjaci su diskutovali o značenjima koja „zelena tranzicija“ ima za Srbiju. Ispred Svetske banke govorili su Samir Akbar (Sameer Akbar), Katarina Gasner (Katarina Gassner), Duško Vasiljević i Lazar Šestović.

„Svetska banka je spremna da podrži Srbiju u tranziciji ka zelenoj ekonomiji“, rekao je Akbar, i dodao da se moraju desiti strukturalne reforme. On je istakao da se efekti vide na zdravstvenom sistemu, gde je zbog posledica zagađenja 2016. godine preminulo čak 12.000 ljudi. Najveći problem je zagađenje vazduha, ali i mnogi drugi, poput korišćenja lignita za dobijanje energije.

Gasner je izjavila da je energetska efikasnost važna za industriju, biznis, poljoprivredu, ali i energetski efikasne građevine. Jedan od projekata, dodala je ona, predviđa 40 miliona evra za rehabilitaciju škola, bolnica i predškolskih ustanova u zemlji.

Vasiljević je naveo da će ključni aspekti kompletne i izazovne zelene tranzicije biti ekonomski ishodi i uticaj na broj i kvalitet poslova. Kako je rekao, Međunarodna organizacija rada je predvidela da će na globalnom nivou ovaj sektor kreirati 18 miliona radnih mesta, ali će posledica biti i šest miliona ljudi manje u industriji i rudarstvu.

Šestović je objasnio da će zelena agenda unaprediti kompetitivnost i rast BDP, ali se procenjuje da će, ukoliko Srbija ne učini ništa, rast naše zemlje biti za 0,1 do 0,3 odsto sporiji.

Regionalni menadžer Međunarodnog monetarnog fonda, Ari Naim (Ary Naim) je istakao da je možda od budžeta i fondova važnije znanje da se država suoči sa kompleksnim problemima, poput sigurnosti hrane, AR inteligencije, potrošnjom vode i zelenom tranzicijom.

Prema njegovim rečima, na zelenu tranziciju ne treba gledati kao na rizik, već ogromnu šansu za nova radna mesta. U tome se vlade moraju osloniti na eksperte, sa kojima Srbija dobro stoji.

Nema napretka bez industrije, ali moramo sačuvati životnu sredinu

Ubedljivo najdominantnija tema na 28. Kopaonik biznis forumu, pored digitalizacije i efekata pandemije, jeste održiva zelena ekonomija.

„Pandemija nas je opomenula koliko se životna sredina tiče svih građana“, naveo je Milorad Bjeletić iz Beogradske otvorene škole, i dodao da su ključne veze između donosilaca odluke, zagađivača i građana.

Na to se nadovezao šef delegacije Evropske unije Sem Fabrici (Sem Fabrizi), rekavši da je ostvarivanje ovih konekcija veliki izazov, ali dobar početak.

On je istakao da je EU razrešila politički proces između klime i ekonomije, i dodao da evrozona ima ambiciozan plan da do 2050. godine bude neutralna u pogledu emisija koje utiču na klimatske promene. Kako je rekao, sama po sebi, legislacija nije dovoljna, već se mora podržati njena primena, gde će biznis uvek pokazivati neku vrstu otpora.

Margareta Milosavljević iz Rio Sava je objasnila da je interesovanje javnosti za rad kompanije Rio Tinto pojačano zbog faze u kojoj se njen rad nalazi.

„Što se tiče zagađenja, poštujemo standarde države u kojoj polsujemo, ali i standarde naše kompanije“, rekla je ona.

Milosavljević je dodala da projekat Rio Tinta iz Srbije može da se desi bilo gde, pa i u zemljama EU. Kao razlog za to je navela poslovanje usklađeno sa smernicama Ujedinjenih nacija, ali i okrenutost ka regulativama EU i zemljama u regionu.

„Čovečanstvo ne može da napreduje, ako nema industrijskog razvoja“, kazala je ona, i dodala da je dobar primer održivog poslovanja to što od 2018. godine fabrike kompanije koriste 75 odsto energije dobijene iz obnovljivih izvora.

Dragan Filipović iz Generali osiguranja je istakao da su u pripremi novi propisi, prema kojima kompanije koje poslovanjem ugrožavaju životnu sredinu neće samo platiti kaznu, već će morati da otklone izazivače štetnih posledica po okruženje.

Isped Vojvodinašume Roland Kokai je rekao da je drvnoprerađivačka treća industrija u Srbiji.

„Šuma ima svoju starost kao čovek, kada postgne sečivu zrelost, onda se iseče i sentimenti se prodaju drvoprerađivačima koji prave proizvod i plasiraju ga na tržište“, naveo je Kokai.

Prema njegovim rečima, to je opravdano jer stara šuma ne proizvodi kiseonik, ali se na njeno mesto sadi nova koja ima povoljan uticaj na kvalitet vazduha. Zbog toga je, kada se radi po standardima struke, ova grana idustrije optimalan primer zelene ekonomije.

Aleksandar Milošević iz Moravacem je naveo da između industrije i lokalnog stanovništva tradicionalno postoji animozitet, zbog straha od novih tehnologija i posledica na životnu sredinu. Kako je rekao, industrija, lokalna zajednica, država i NVO sektor moraju da razreše taj problem.

On je dodao da po savremenim tehnologijama ne možemo praviti cement bez zagađenja okoline, ali da postoji regulativa koja važi u EU, a već je primenjena u cementrnoj industriji Srbije.

Pad turizma u Srbiji nije bio ravnomeran

Na jednom od panela govorilo se o stanju HORES sektora u Srbiji, regionu i svetu, posle uticaja pandemije Covid-19.

Renata Pindžo, pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, navela je da su Ujedinjene nacije objavile kako je zbog pandemije svet imao najgoru sezonu u istoriji organizovanog turizma.

Prema njenim rečima, za razliku od Crne Gore i Albanije u kojima se desio pad turističkog prometa od 90 odsto, u Srbiji je pad bio amortizovan i iznosio oko 50 odsto. Međutim, pad u našoj zemlji nije bio ravnomeran, najviše su pogođeni urbani centri, kao što je Beograd.

Živorad Vasić iz IHG je rekao da hoteli imaju niz problema, kao što je nalaženje radne snage, jer su plate na tržištu opale.

„Hoteli su došli na nivo egzistencije, krediti ne mogu da se plate, banke ne žele da preuzmu hotele jer ne znaju šta sa njima, a neki ih pretvaraju u poslovne zgrade, što je bio promašaj“, izjavio je Vasić.

Prošla godina nije prva ni poslednja loša godina u turizmu, istakao je Željko Stašević iz Kempinski grupe, ali je najvažnije da vlasnik najgoru godinu u poslednjih više dekada pretvori u godinu investicija i dobrih odluka.

Aleksandar Cicmil iz kompanije Fruške Terme, naveo je da su brojna ulaganja presečena pandemijom, ali da je ohrabrujuće da se aktivnosti polako vraćaju na staro, kao i da u 2021. godini očekuje popunjenost kapaciteta od 80 odsto.

Ispred konsultanstke kuće u HORES sektoru, Horwath HTL, Džejms Čapel (James Chappell) je izrazio mišljenje da je industriji pored finansijske podrške koja mora nekad da stane, potrebna infrastrukturna podrška koja će pokrenuti turizam, u smislu brzih testova, vakcinacije, putnih isprava i slično.

Nova paradigma o zdravlju u Srbiji: Precizna i personalizovana medicina

Poslednji panel na Kopaonik biznis forumu je posvećen zdravstvenom sistemu, koji je posredno ima veliki uticaj na ekonomski život.

Mnogo je načina da se unapredi postojeći zdravstveni sistem, poručio je profesor Pravnog fakulteta, Branko Radulović. Međutim, kako je kazao, često imamo predrasude, ali situacija nije tako loša. O tome svedoči jedan od indeksa prema kome je Srbija na 18. mestu od 35 evropskih zemalja.

Radulović je naveo da treba razumeti kako primeniti novu paradigmu o zdravlju u našoj zemlji.

Nik Gudemong sa Medicinskog fakulteta u Moskvi je istakao da je uvođenje personalizovane medicine kompleksan proces, uključuje velike finansije i nove tehnologije, pa je vladama u regionu teško da to primene.

On je izjavio da treba učiniti tranziciju ka personalizovanoj medicini, i dodao da mnogo elemenata srpsko zdravstvo već ima, samo ih treba povezati na određen način.

Adriano Treve iz kompanije Roche je objasnio da je iskustvo pokazalo kako je poverenje među ljudima koji moraju da sarađuju najvažnije. Istraživači, naučnici, ljudi iz vlade i svi ostali moraju da razviju poverenje, kako bi sproveli inovativne projekte koji će doneti dobro svima.

„Ako su odnosi dobri, mogu se postići neverovatni rezultati“, poručio je Treve.

Brnabić: Digitalizacija dočekana sa skepsom, ali dala rezultate

Na samom kraju 28. Kopaonik biznis foruma, publici se obraćaobratila predsednica Vlada Srbije Ana Brnabić.

„U prethodne četiri godine smo uspeli da uradimo ono što je mnogima delovalo kao naučna fantastika“, izjavila je predsednica Vlade, i dodala da je posle fiskalne konsolidacije i teških reformi, digitalizacija dočekana sa nepoverenjem i skepsom.

Prema njenim rečima, strateška ulaganja dovela su do besprekorno organizovane vakcinacije protiv Covid-19, kao i da je BDP za 2020. godinu jedan od najboljih rezultata u Evropi. „Rast u prvom kvartalu obećava prevazilaženje projektovanih šest odsto“, navela je ona.

Brnabić je objasnila da u strukturi naše privrede veliki značaj imaju infrastruktura i građevinarstvo, gde se u zemlji gradi 330 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica. Tu je i poljoprivreda koja iz godine u godinu obara rekorde, što, kako je rekla, pokazuje rezultat strateških ulaganja.

Ona je navela da je uslužni sektor postao jedan od glavnih u privredi Srbije, iako su turizam, ugostiteljstvo i saobraćaj zabeležili pad, značajno su porasli neki sektori poput ICT i bankarstva.

Premijerka je navela da nova Vlada nastavlja treću fazu transformacije baziranu na novim tehnologijama, digitalnom zdravstvu, biomedicini i zelenoj tranziciji.