U fokusu KBF saobraćajna infrastruktura i prelazak na zelenu energiju

Drugog dana 28. izdanja Kopaonik biznis foruma bio je najproduktivniji, a u devet panel diskusija na različite teme govorilo je više od 40 stručnjaka iz zemlje i sveta.

Zbog epidemioloških razloga, manifestacija ima izmenjen format, pa je publika događanja iz beogradskog hotela Metropol Palace pratila online.

Kopaonik biznis forum je počeo u ponedeljak i trajaće do 27. maja. Najnovija dešavanja sa ove najznačajnije poslovne manifestacije pratite uživo na portalu Biznis.rs.

Mihajlović: Sve zelene promene energetike se ne mogu platiti iz budžeta

Na početku panela o zelenom i održivom razvoju u Srbiji, učesnici su govorili o dekarbonizaciji naše energetike, obnovljivih izvora energije i racionalnoj potrošnji. Istaknuto je da se Srbija u promene uključila kasno i da će one trajati decenijama.

„Da bi krenuli na dela, država je izmenila određene zakone u energetici i rudarstvu, ali donela i nove koji su moderni i predstavljaju bazu za ono što nameravamo da uradimo u predstojećim decenijama”, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, i dodala da postoji politička volja da se krene ka „zelenoj Srbiji“.

Ona je objasnila da je zakonska regulativa baza za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, potencijala poput hidroelektrana, gasnih elektrana i solarnih panela. Prema njenim rečima, Srbija troši 40 odsto energije više nego zemlje EU, zbog toga je nacionalni projekat da u naredne četiri godine potrošnja struje i toplotne energije opadne za 20 odsto.

„Ne može se sve platiti iz budžeta, sigurno ćemo imati kreditore sa kojima ćemo potpisati neke ugovore“, istakla je ona, i poručila da će naredne godine u ove projekte biti investirano 150 miliona evra.

Šef Delegacije EU u Srbiji, Sem Fabrici (Sem Fabrizi), osvrnuo se na jučerašnji panel u kome je učestvovao, kada se govorilo o nepripremljenosti sveta za zdravstvenu krizu koju je izazvao Covid-19. Isto tako, prema njegovim rečima, možemo gledati na klimatske promene.

Fabrici je rekao da energetski sektor ima veliki uticaj na životnu sredinu, a u Srbiji je to postalo prioritet, što je ocenio kao pozitivno. On je čestitao ministarki Mihajlović i Srbiji na novoj legislativi koja zemlju vodi „zelenim putem“.

Kako je rekao, više ne govorimo o donošenju propisa, već o njihovoj primeni. Srbija je do sada napravila velike promene, ali na tom putu mora da postoji regionalna saradnja, pošto klimatske promene ne poznaju granice.

Jelena Popara iz Naftne industrije Srbije je istakla da je poslednje decenije kompanija imala projekte direktno usmerene na ekologiju, u vrednosti od 120 miliona evra, ali da su danas ambicije u tom smeru još veće.

Popara je objasnila da je modernizacijom postrojenja i ulaganjima od 300 miliona evra, dobijen naftni koks a zaustavljena proizvodnja mazuta. To je dovelo do smanjene emisije sumpor dioksida za čak 98,8 odsto, praškastih materija za 52,8, kao i azotnih oksida za 9,8 odsto.

Mateo Kolanjeli (Matteo Colangeli) iz Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i Miloš Colić iz New Energy Solution, pozitivno su ocenili nove zakonske regulative u oblasti ekologije i energetike, koje su opisali kao moderne i reformske.

Džabe saobraćajna infrastruktura, kad na granici čekamo sat i više vremena

Šest zemalja Zapadnog Balkana uz podršku EU se obavezalo da će unaprediti povezanost robe, ljudi i kapitala regiona kroz bolju infrastrukturu.

Na uvodu druge diskusije su izneti podaci koji govore o zaostajanju Zapadnog Balkana kada je reč o saobraćajnoj infrastrukturi u odnosu na zemlje EU.

Region ima snažne trgovinske veze sa Nemačkom, Italijom, Kinom i Ruskom Federacijom, ali i međusobno Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina i Slovenija. Tome će doprineti fizička infrastruktura, ali je važna i IT infrastruktura koja je dala rezultate u pandemiji.

Ministar za kapitalne investicije Crne Gore Mladen Bojanić je govorio o deonici autoputa Bar-Boljare, čiji se završetak posle odlaganja uskoro očekuje.

Prema njegovim rečima, produženi su rokovi do naredne godine, do 30. novembra za preostalih pet odsto radova, ali i dostupnost kredita do kraja 2022. godine. U deonicu je uloženo oko 900 miliona evra, a za preostale tri deonice biće potrebno 1,4 milijarde evra.

Bojanić je rekao da su prioriteti u narednom periodu Jadransko-Jonski autoput, brze ceste i železnica. To će pomoći crnogorskom turizmu, koji je bio prepoznat kao avio destinacija, ali se i to promenilo zbog stečaja nacionalne avio kompanije.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, Tomislav Momirović je izjavio da svaka investicija u infrastrukturu Crne Gore ima veliki uticaj na privredu naše zemlje. On je istakao da su sva ulaganja regiona besmislena, ako na granicama građani provedu sat vremena čekajući da ispune različite protokole.

Ministar je dodao da su rekordne investicije Vlade prešle nivo iz druge polovine prošlog veka, i da je projektima autoputeva predviđeno novih 1.000 kilometara u vrednosti od oko 20 milijardi evra, što je praktično polovina domaćeg BDP.

Momirović je naveo da zemlja sprema ulaganja u ekološko unapređenje, pre svega komunalnu infrastrukturu, ali i železnički saobraćaj.

Alesandro Bragonci (Alessandro Bragonzi) iz Evropske investicione banke je kao najvažnije regionalne infrastrukturne poduhvate izdvojio Koridor 10 u Srbiji i Koridor 5C u BiH. On je rekao i da su u toku pregovori sa Vladom Srbije o unapređenju železnice, u skladu sa ekološkom agendom EU.

Direktor Transportne zajednice Matej Zakonjšek je izjavio da postoji novi način razmišljanja, ne samo tako da dve deonice budu povezane, već da se napravi samoodrživa mreža puteva i međusobno uspostavi trgovinska saradnja. Kako je rekao, ima primera da kada region sarađuje, stvari mogu da se menjaju brzinom svetlosti.

Bankarski sektor brzo primenio digitalizaciju

Stručnjaci iz regionalnih finansijskih institucija razgovarali su o tome kako je izgledao bankarski sistem u prethodnih 18 meseci, ali i kakve su predikcije za 2022. i na dalje.

Blaž Brodnjak iz NLB je istakao da je pandemija u Srbiji vođena ekonomski pragmatično, dok je iskustvo u EU bitno različito, posebno imajući u vidu periode zatvaranja.

On je objasnio da su poslednja dva kvartala pokazala da stvari idu na bolje. Kriza je kod NLB grupe dovela do bitnih promena, tako da je postalo moguće potpisivati ugovore biometričkim podacima sa telefona korisnika, kao i da su sve transakcije zatvarane onlajn 24 časa u danu.

Marijana Vasilescu iz Sberbank je navela da je formiran dobar ekosistem, u kome su sve strategije za digitalizaciju vrlo brzo dale dobre rezultate.

Zaključak svih panelista, uključujući Vojislava Lazarevića iz Addiko Bank i regionalnog direktora Matercard Pavela Kandalinceva (Pawel Rychlinski), bio je da je kovid ubrzao tranziciju na digitalizaciju bankarskog sektora, posebno ističući mobilno bankarstvo.

Kako privreda koristi domaće znanje za razvoj?

Kako se razvoj privrede može oslanjati na domaće znanje i nauku, bila je tema jednog od panela drugog dana Kopaonik biznis foruma.

„Zahvaljujući pandemiji percepcija donosilaca odluka se promenila i fokus je pomeren na nauku“, izjavila je Jelena Begović sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Ona je za vreme pandemije učestvovala u formiranju laboratorije „Vatreno oko“, koja je, kako je rekla, izgrađena za 16 dana i okupila je oko 50 vodećih stručnjaka sa različitih instituta i fakulteta.

Prema njenim rečima, za kratko vreme počelo se sa testiranjem 2.000 infektivnih uzoraka na dnevnom nivou – prava mala fabrika, koja je nekoliko nedelja pre toga bila nezamisliva.

Darko Đorić, izvršni direktor Milanović inžinjeringa iz Kragujevca koji se bavi dobavljanjem delova karoserije za šinska vozila, izjavio je da je potvrda standarda kvaliteta preuzimanje pogona od strane Siemens kompanije.

On je istakao da je na razvijanju tehnologija proizvodnje bila značajna saradnja sa visokoškolskim ustanovama u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Siemens je od 2018. godine, kada je preuzeo firmu, duplirao kapacitete i upošljava oko 800 ljudi, naveo je Đorić, a Milanović inžinjering u svojoj strukturi radne snage sada ima 40 odsto visokoobrazovanih, među kojima su dva doktora nauka i pet doktoranata.

Na panelu smo mogli da saznamo da ukupan udeo složenih proizvoda u izvozu Srbije iznosi samo 1,5 odsto.

Radoš Gazdić iz Razvojne agencije Srbije je objasnio da su se pre 10 godina rešavali problemi velike nezaposlenosti, dovođenjem kompanija koje će u kratkom periodu zaposliti veliki broj ljudi.

Kada je nezaposlenost svedena na razumnu meru, prema njegovim rečima, od 2015. godine radi se na privlačenju tehnoloških kompanija, koje imaju složene proizvode i procese proizvodnje. One, međutim, tek treba da dostignu svoj maksimalni potencijal.

Direktor Investicionog fonda, Ivan Rakonjac je izjavio da je u startu rada organizacije inovacioni ekosistem bio u ranoj fazi razvoja, a veliki broj preduzeća je bio na tradicionalnoj strani poslovanja.

On je dodao da se u godinama koje su nastupile radilo sa domaćim startapima, na pronalascima i naučno-istraživačkom radu, kao i oblikovanju proizvoda i izlasku na tržište. Najveći izazov u svemu tome je bilo razvijanje modela poslovanja.

Kako je objasnio, rezultat toga je preokret od 2017. godine kada kreće mnogo više ulaganja u inovacije od strane države i Evropske komisije, pa je ove godine izdvojeno više od 25 miliona evra za grantove.

Viktor Nedović rukovodilac SAIGE projekta koji finansira nastavak reforme nauke, istraživanja i inovacija, zaključio je da privreda i društvo danas mogu dosta da iskoriste od nauke. On je dodao da je Srbija jako dobra na skalama koje mere inovativnost.

Najveći problemi za investitore u Srbiji – vladavina prava i kadrovi

Predstavnici domaćeg i stranog kapitala debatovali su o oblastima za unapređenje investicione klime u Srbiji.

Nebojša Šaponjić iz NELT je izjavio da su za njega, kao lokalnog privatnika, najveći problemi pravni sistem i transparentnost.

Na njega su se nadovezali Dušan Tomić iz EY Srbija i Goran Pekez iz JBAS, navodeći humani kapital i nepovoljnu demografsku strukturu stanovništva, kao jedan od dugoročnih problema na koji je teško uticati.

Pekez je naveo da treba promeniti kulturu poslovanja, gde je mobilnost radne snage unutar Srbije veoma važna. Kako je rekao, inžinjeru treba objasniti da će možda bolju karijeru ostvariti ako se preseli u Kikindu, a ne u Austriju.

Za Zorana Petrovića iz AmCham, najveći problemi za investitore na domaćem terenu su vladavina prava, korupcija, efikasnost pravosuđa i javne uprave.

Slično razmišlja i Mihajlo Janković iz MK grupe. On je istakao da su bolne tačke sistema vladavina prava i deficit kvalitetnih kadrova.

Janković je dodao da se ranije nije razmišljalo o trendovima za budućnost, kao što se ni danas radna snaga ne priprema za ono što će se desiti u narednih pet ili deset godina. Prema njegovim rečima, ako ne budemo spremni za ono što dolazi, ostaćemo tržište jeftine radne snage.

Predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ Drakulić Zoran se složio da su najveći problemi vladavina prava i korupcija, ali je dodao i odnos prema domaćim investitorima i malim i srednjim preduzećima.

Drakulić je istakao da nema razvoja od šest i sedam odsto, koji se potencira, bez jake domaće privrede.

Ružić: Ni jedna generacija neće biti izgubljena

Pandemija je pokazala koliko su u prosveti bitne digitalne tehnologije, inovacije i kreativnost. Tema obrazovanja u savremenoj konkurentnoj privredi je aktuelna na panelu ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma.

„Koliki je stepen adaptibilnosti našeg obrazovnog sistema, pokazali smo po izbijanju pandemije“, izjavio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić.

Prema njegovim rečima, akcenat je stavljen na digitalne tehnolgije, oko kojih je bilo mnogo skepticizma kada se Vlada još u startu opredelila za taj put.

Ružić je objasnio da su korišćeni brojni alati, uključen je i javni servis, ali se i svo osoblje vrlo brzo po proglašenju epidemije u Srbiji, angažovalo na pripremanju sadržaja. On je dodao da generacija „nije izgubljena u pogledu znanja, i da se sve može nadoknaditi“.

Rektorka Beogradskog Univerziteta Ivanka Popović je izjavila da se mnogo stvari u pandemiji promenilo, od logistike, održavanja zgrada i stručnih službi. Ona je navela da je na početku veliki problem bio prelazak na online nastavu za programe koji nisu za to bili akreditovani, ali je nađeno rešenje na način da se ne ugroze diplome studenata.

Popović je rekla da su fakulteti koji imaju deo praktične nastave uspeli delimično da sevprilagode, što je problem svuda u svetu. Dodala je da su brucoši imali veliki šok prilikom početka studiranja, jer se pokazalo da ne znaju kako da uče i raspolažu vremenom.

Prema njenim rečima, studenti su se generalno dobro snašli, posebno imajući u vidu da jedan broj uz nastavu ima radne obaveze, ili su morali da se staraju o članovima porodice.

Popović je izrazila uverenje da će se naći način za polaganje ispita online, a da se ne dovede u pitanje ugled visokoškolskih ustanova. Kako je istakla, studenti su u apsolutnim brojkama položili više ispita 2020, nego godinu ranije, što znači da su dobro iskoristili vreme tokom pandemije.

Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta je objasnio da su istraživanja pokazala da roditelji smatraju kako današnje obrazovanje njihove dece liči na vreme kada su se oni školovali. Prema njegovim rečima, obrazovni sistem je stagnirao i mora se razmišljati o hibridnom školovanju koje je budućnost.

Vesna Kostić iz Mindfulness centra je kazala da je, u situacijama povećane neizvesnosti i ugroženosti, stres normalna fiziološka reakcija, međutim nije dobro kada to dugo traje.

Kako je istakla, promene su se već desile pre pandemije u pravcu toga da prosečan tinejdžer pošalje 3.000 poruka mesečno, mozak je prezasićen informacijama i zato treba trenirati pažnju. Pandemija je te okolnosti stavila u prvi plan, ali se mogu naučiti korisne tehnike koje će nam pomoćuj da se nosimo sa celom situacijom.

Poreska uprava radi u oskudnim uslovima

Situacija u Poreskoj upravi (PU), kako je kazao profesor Pravnog Fakulteta – Svetislav Kostića, takva je da institucija nikada nije dobila potrebne resurse, a očekivalo se da vrši naplatu, iako je broj zaposlenih manji nego ikada ranije.

Zbog toga se na početku ove diskusije nametnulo pitanje, dokle ćemo moći da očekujemo da PU izvršava svoje obaveze sa oskudnim resursima.

Pomoćnik direktora sektora za transformaciju PU je istakao da je pandemija proglašena u poslednjoj godini prvog programa sprovođenja transformacije ove institucije.

Kako je rekao, pandemija je potvrdila ispravnost pristupa, koji je išao u pravcu kreiranja baza podataka i registara sa brzim pristupom, kao i proširenja elektronskih usluga poreskim obveznicima.

Profesorka FEFA Milica Bisić rekla je da je PU nesumnjivo učinila veliki iskorak ka digitalizaciji, s početkom 2014. godine kada je uvedena prva elektronska usluga, pa onda i sve ostale. Sve to se dešavalo u kontekstu oskudnih materijalnih i ljudskih resursa.

Ona je dodala da se napredak posebno ogledao u podnošenju poreskih prijava za vreme ograničenih uslova tokom pandemije. Sada je došlo vreme, smatra Bisić, da se napravi kvalitativni iskorak, da poreski obveznik bude zadovoljan uslugama.

„Prema više analitičkih elemenata Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda vidimo da je dosta preporuka usvojeno i modernizacija ide u dobrom pravcu“, rekao je Srđan Svirčev iz Svetske banke.

On je naveo da građani, kao i poreski obveznici, često ni ne znaju šta je sve urađeno na polju digitalizacije.

Pored toga, oslobodili su se dodatni resursi razdvajanjem poslova koji nisu u mandatu PU, dodao je Svirčev, a ova ustanova je vrlo dobro reagovala i amortizovala i unapredila svoj rad za vreme krize.

Tokom diskusije u prvi plan je izbila tema o radnoj snazi PU, koja je prema rečima profesorke FEFA prosečne starosti od 56 godina.

Kako je do sada bila praksa da se novi ljudi obučavaju kroz mentorstvo, sve je manje mogućnosti da se to sprovede zbog odliva radnika, malih plata i drugih faktora.

Svirčev je naveo da će praktično doći do smene cele generacije u narednih deset godina, ali i da uprkos veštinama mladih iskusan inspektor zlata vredi, te da u tom pravcu treba tražiti neko rešenje.

Bankari 2020. zabeležili dvocifreni rast kredita

Kako je domaći bankarski sektor poslovao za vreme pandemije? Koje dileme su postojale u odnosu na socijalne zahteve države i privrede? Kako obezbediti održiv rast, normalno poslovanje, radnike i baze klijenata? Kako servisirati klijente koji ne koriste digitalne usluge?

Sve su to pitanja o kojima su diskutovali stručnjaci iz bankarskog sektora, Jelena Galić iz AIK banke, Arčibald Kremser (Archibald Kremser) iz Komercijalne banke, Ari Naim (Ary Naim) iz International Finance Corporation, Slavica Pavlović iz Eurobank Srbija, Darko Popović iz banke Intesa. i moderator, Predrag Mihajlović iz OTP banke.

Panelisti su se složili da se uprkos pandemiji brzo i odgovorno reagovalo na izmenjene okolnosti. Bankarski sektor je bio stabilan i pre krize, i mogao je na dobar način da odgovori na sve rizike.

Kako je istaknuto, Srbija je bila jedna od retkih zemalja sa najmanjim padom BDP od -1 odsto. Pored toga se u 2020. godini desio dvocifreni rast kredita, stanovništva preko 11 odsto i privrede preko 10 odsto.

Udeo nenaplativih kredita je pao na 3,7 odsto. Bankarski sektor je označen kao retka industrija koja je zabeležila značajan rast u pandemiji, odmah posle IT, sektora komunikacija i poljoprivrede.

Profitabilnost banaka je pala za trećinu u odnosu na 2019. godinu, što se može razumeti pre kao odražavanje konzervativnih očekivanja banaka o tome šta će doneti budućnost, nego pravom stanju klijenata, čulo se tokom diskusije.

Panelisti su naveli da su mere bankara, zajedno sa Narodnom bankom Srbije i Ministarstvom privrede, dale dobre rezultate. Pored toga, mnogo se uradilo na digitalizaciji, porastao je broj korisnika elektronskog i mobilnog bankarstva, povećan je broj bankomata i kartičnih transakcija.

Imati mobilni ili kompjuter nije dovoljno ako ste digitalno nepismeni

Na zatvaranju drugog dana Kopaonik biznis foruma, govorilo se o digitalnom jazu i digitalnoj transformaciji u Srbiji.

„Postoji veliki geografski dizbalans, kada je u pitanju primena digitalnih rešenja u privredi, izjavio je direktor Centra za digitalnu transformaciju (CDT), Predrag Nikolić.

On je objasnio da je na severu Srbije situacija mnogo bolja, ali se usled pandemije i razvoja infrastrukture popravlja situacija i na jugu zemlje.

Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika je navela da su manjak legislative iskoristile neke digitalne platforme za dostavu, koje su sa jedne strane donele inovacije, ali sa druge omogućile da veliki broj ljudi radi u sivoj zoni.

Prema njenim rečima, istraživanje Centra je pokazalo da radnici u dostavi preko mobilnih aplikacija obično nemaju ugovor o radu, ili u ugovoru stoji da su angažovani 10 ili 12 sati mesečno, dok je to njihovo radno vreme na dnevnom nivou.

Jakobi je upozorila da zaposleni praktično nemaju poslodavca koji vodi računa o njihovim pravima, već kao da su samozaposleni preko algoritama koji o svemu odlučuju. Ona je dodala da je to Srbiju zateklo nespremnu, ali da se nada da će, poput protesta online radnika koji je imao velikog odjeka, biti reakcija nadležnih i na probleme radnika preko mobilnih aplikacija.

Mihailo Jovanović iz Kancelarije za IT i eUpravu je istakao da se dosta već u radilo na digitalizaciji, kada je nastupila pandemija Covid-19.

Jovanović je rekao da su nadležni razumeli koliko je važno da korisničke usluge budu jednostavne i dobre. Kao primer je naveo usluge „Bebo, dobro došla na svet“, ali i prijavu za vakcinaciju.

„Naš cilj je da u naredne dve do tri godine sve elektornske usluge budu dostupne za građane preko interneta“, istakao je Jovanović.

Direktor Nacionalne akademije za javnu upravu, Dejan Miletić, kazao je da je digitalizacija složen proces, koji traži vreme i kvalitetne ljude.

On je dodao da je Akademija skoncentrisana na kontinuirano jačanje osnovnih i naprednih kompetencija državnih službenika, pa je veći deo programa ove organizacije usmeren na obuke.