Rast trgovine vetroturbinama u EU, Zapadni Balkan uvećava kapacitete OIE

Evropska unija je tokom 2025. godine uvezla proizvode iz oblasti zelene energije (solarne panele, biogoriva i vetroturbine) u vrednosti od 11,4 milijarde evra, dok je izvoz iznosio 4,6 milijardi evra.

U istom periodu vrednost solarnih panela uvezenih u EU pala je za 27,7 odsto, na osam milijardi evra. Obim uvoza smanjen je za četiri odsto, što ukazuje na to da je prosečna cena uvezenih solarnih panela opala, pokazuju najnoviji podaci Evropske kancelarije za statistiku – Eurostat.

Vrednost uvoza biogoriva u EU iznosila je 2,7 milijardi evra, što je pad od 7,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Obim uvoza takođe je zabeležio pad, i to za 11,6 odsto. S druge strane, vrednost uvoza vetroturbina porasla je za 40,6 odsto, na 0,7 milijardi evra, dok je obim uvoza porastao još značajnije – za 69 odsto.

Kada je reč o izvozu, EU je 2025. godine izvezla solarne panele u vrednosti od 0,5 milijardi evra. Vrednost izvoza smanjena je za 23,6 odsto, dok je količina povećana za 2,6 procenata.

Izvoz biogoriva iz EU iznosio je jednu milijardu evra, što predstavlja pad vrednosti od 45,9 odsto i pad količine od 46,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Od tri posmatrane grupe proizvoda, vetroturbine su imale najveću izvoznu vrednost (3,1 milijardu evra). U poređenju sa prethodnom godinom, zabeležen je rast i vrednosti (10,8 odsto) i količine (9,5 odsto).

Zapadni Balkan beleži rast korišćenja obnovljivih izvora energije

EU beleži skok u trgovini opremom, a Srbija i region istovremeno povećavaju kapacitete za proizvodnju struje iz vetra.

Naime, u Srbiji je tokom 2025. godine na mrežu priključeno novih 199 megavata kapaciteta za proizvodnju električne energije iz vetra, što je rast od 24 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Prema analizi Udruženja OIE Srbija, zemlja je godinu završila sa oko 824 megavata instalisanih kapaciteta i 13 vetroelektrana. Među najvećim projektima su Čibuk 1, snage 158 megavata, i Čibuk 2, snage 154 megavata.

Hrvatska je vodeća u regionu po instalisanoj snazi vetroelektrana, sa ukupno 1.264 megavata na kraju 2025. godine. Međutim, tokom te godine dodala je svega 27 megavata novih kapaciteta, znatno manje nego Srbija. Među najvećim hrvatskim vetroparkovima su Senj, snage 156 megavata, i Krš Pađene, snage 142 megavata.

Prema podacima WindEurope, ukupan instalisani kapacitet vetroelektrana na Zapadnom Balkanu i u susednim zemljama obuhvaćenim regionalnom analizom iznosio je oko 2,56 gigavata krajem 2025. godine.

Pored Srbije i Hrvatske, Crna Gora raspolaže sa 118 megavata, Bosna i Hercegovina sa 244 megavata, a Severna Makedonija sa 103 megavata.

WindEurope procenjuje da bi kapaciteti u regionu do 2030. mogli da porastu na više od pet gigavata ukoliko planirani projekti budu realizovani.

Kina ubedljivo najveći dobavljač solarnih panela

U 2025. godini, Kina je bila ubedljivo najveći dobavljač solarnih panela, čineći 98,6 odsto ukupnog uvoza i nastavljajući da dominira u tom segmentu.

Kada je reč o tečnim biogorivima, Malezija je prednjačila u uvozu sa udelom od 21,9 odsto, a slede je Sjedinjene Američke Države (16,1), Argentina (12,4) i Ujedinjeno Kraljevstvo (12,3 odsto).

Kina više nije bila među vodećim trgovinskim partnerima, budući da je uvoz biogoriva iz te zemlje opao sa 24,2 odsto ukupnog uvoza u 2024. godini na svega 1,3 u 2025. godini, dok su Malezija i SAD  povećale svoj izvoz u EU (sa 15,3, odnosno 8,4 odsto u 2024. godini).

U 2025. godini, uvoz vetroturbina uglavnom je dolazio iz Kine (59,6 odsto) i Indije (22,2 odsto).

U poređenju sa 2024. godinom, Kina je povećala svoj udeo sa 41,3 odsto i preuzela od Indije poziciju glavnog dobavljača.