Prijava o prelasku na paušalno oporezivanje do 31. oktobra

Preduzetnici koji žele da od 1. januara 2027. godine pređu na paušalno oporezivanje imaju rok do 31. oktobra da podnesu zahtev Poreskoj upravi. Prijava se podnosi elektronski, preko portala ePorezi, a pre donošenja odluke važno je proveriti da li ovaj model oporezivanja odgovara obimu prihoda i troškovima poslovanja.

Zahtev podnose preduzetnici koji trenutno vode poslovne knjige, a žele da od naredne godine porez i doprinose plaćaju paušalno. Oni koji već imaju status paušalca ne moraju ponovo da podnose prijavu, već mogu da nastave da koriste ovaj režim dok god ispunjavaju zakonske uslove.

Prema rečima poreskog savetnika Milana Radoševića, najznačajniji uslov za paušalno oporezivanje jeste da godišnji promet ne prelazi šest miliona dinara.

„Pravo na ovaj način oporezivanja nemaju ni preduzetnici koji su u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV), kao ni oni koji obavljaju određene delatnosti, poput trgovine, ugostiteljstva, finansijskog posredovanja, poslovanja nekretninama, reklamiranja i istraživanja tržišta“, kaže Radošević.

Ipak, prema njegovim rečima, postoje izuzeci.

„Paušalno oporezivanje može se odobriti preduzetnicima koji trgovinu ili ugostiteljstvo obavljaju u kiosku, prikolici ili drugom sličnom montažnom ili pokretnom objektu, pod uslovom da ispunjavaju ostale propisane kriterijume. Prilikom procene prava na paušal važno je i da li u delatnost ulažu druga lica, kao i koliki je ukupan promet ostvaren tokom prethodne godine, odnosno planiran ako je reč o novoosnovanom preduzetniku“, objašnjava naš sagovornik.

Razlika između paušalnog oporezivanja i vođenja poslovnih knjiga ogleda se pre svega u načinu obračuna poreza. Preduzetnici koji vode knjige plaćaju porez na ostvarenu dobit, odnosno na razliku između prihoda i rashoda. Paušalcima, s druge strane, Poreska uprava rešenjem unapred utvrđuje iznos paušalnog prihoda, na osnovu kojeg se obračunavaju porez i doprinosi.

Takođe, poreski savetnik ističe da to znači da paušalac plaća utvrđene obaveze bez obzira na to koliko je zaista zaradio.

„Ako su mu prihodi veći od procenjenog paušalnog prihoda, ne plaća dodatni porez samo zbog te razlike. Međutim, ako zaradi manje ili tokom godine uopšte nema prihoda, obaveza plaćanja utvrđenih poreza i doprinosa ostaje“, navodi Radošević.

Takav sistem pojednostavljuje poslovanje, jer smanjuje administrativne obaveze i troškove knjigovodstva, a preduzetniku omogućava da unapred zna koliko će plaćati državi.

„Ipak, paušal nije uvek najpovoljnija opcija. Preduzetnicima sa visokim troškovima ili promenljivim prihodima može više odgovarati vođenje poslovnih knjiga, naročito ako bi im porez obračunat na stvarnu dobit bio niži od obaveza utvrđenih paušalnim rešenjem“, ocenjuje poreski savetnik.

Pri tome, u limit od šest miliona dinara ulazi ukupan promet ostvaren obavljanjem samostalne delatnosti, uključujući prihode od domaćih i stranih klijenata. Naplata u devizama ili poslovanje sa inostranstvom ne predstavljaju osnov za izuzimanje prihoda iz ovog obračuna. Zbog toga je važno redovno pratiti promet tokom godine, što se može činiti kroz uredno vođenje knjige ostvarenog prometa.

Preduzetnici koji tek započinju poslovanje mogu da se opredele za paušal prilikom registracije u Agenciji za privredne registre (APR). U njihovom slučaju posmatra se planirani promet, a ne prihod iz prethodne godine. Ako se već na početku očekuje da će promet premašiti dozvoljeni prag, potrebno je razmotriti drugi način oporezivanja.

„Za one koji već posluju i vode poslovne knjige, prelazak na paušal zahteva podnošenje elektronskog zahteva Poreskoj upravi do 31. oktobra tekuće godine. Važan je i izbor pretežne delatnosti, odnosno šifre registrovane u APR-u, jer od nje zavisi da li preduzetnik može da bude paušalac, ali i koliki će mu biti utvrđeni paušalni prihod“, kaže Radošević.

Nakon odobrenja, Poreska uprava donosi rešenje kojim utvrđuje paušalni prihod, porez i doprinose za konkretnu godinu. Rešenja se dostavljaju u poresko sanduče na portalu ePorezi, najčešće tokom januara. Dokument se smatra dostavljenim onog dana kada je postavljen u sanduče, čak i ako ga preduzetnik nije otvorio. Zato je važno redovno proveravati portal, a moguće je podesiti i obaveštenja putem imejla ili telefona.

Visina obaveza zavisi od više kriterijuma. Među najvažnijima su pretežna delatnost, mesto u kojem je preduzetnik registrovan i prosečna zarada u toj sredini, kao i godine poslovanja i starost preduzetnika. Za pojedine kategorije novih paušalaca predviđena su umanjenja osnovice u prvoj godini rada.

„Zbog roka koji ističe 31. oktobra, preduzetnici koji razmišljaju o prelasku na paušal trebalo bi na vreme da provere ispunjenost uslova i uporede očekivane obaveze sa mogućnostima koje pruža oporezivanje na osnovu stvarne dobiti“, zaključuje poreski savetnik Milan Radošević.