Nemačka ekonomija opterećena nestašicom materijala za proizvodnju

U Nemačkoj, gde jedan u pet poslova zavisi od izvoza, kriza koja je zahvatila svetske lance snabdevanja pritiska najveću ekonomiju u Evropi, koja je ujedno i važna tačka spojnica u globalnom poslovanju.

Najnoviji podaci ukazuju na oštar pad nemačke proizvodne snage, te ekonomisti predviđaju “recesiju uskih grla”.

Nemačkim fabrikama nedostaje gotovo sve što im je potrebno za proizvodnju. Pored kompjuterskih čipova, nestaju zalihe bakra, aluminijuma, plastike, šperploče, ali i sirovih materijala kao što je kobalt, litijum, nikl i grafit, koji su ključni elementi za proizvodnju baterija za električne automobile.

Najteži udar pretrpela je auto-industrija. Iz kompanije Stellantis, koja poseduje Jeep i Fiat, u septembru su najavili da će zatvoriti fabriku u Ajzenahu do sledeće godine zbog nedostatka poluprovodnika. Iz postrojenja će biti otpušteno 1.300 radnika, piše The New York Times.

Više od 40 odsto nemačkih kompanija izgubilo je prodajnu moć zbog problema vezanih za nabavke, navodi se u istraživanju Udruženja privrednih komora Nemačke sprovedenom u avgustu. Da nije bilo uskih grla u snabdevanju, u prvih šest meseci ove godine izvoz u Evropi bio bi veći za sedam odsto.

Iako sve ekonomije sveta pate zbog pomenutih nedostataka, Nemačka je posebno osetljiva jer se uglavnom oslanja na proizvodnju i trgovinu. Gotovo polovina nemačke ekonomije zavisi od izvoza automobila, mašinskih alatki i drugih dobara.

Uzimajući u obzir da je Nemačka “država fabrika”, ovo je ozbiljan udar, izjavio je partner u konsultantskoj kompaniji Roland Berger Oliver Knap (Oliver Knapp).

Ovu državu očekuje i period političke neizvesnosti. Izbori održani prošlog meseca nisu dali nijednoj partiji jasnu prednost, pa postoji rizik da će, svejedno kakva se koalicija oformi, novoj vladi nedostajati odlučnost za konkretno delanje.

S duge strane, problemi sa nabavkom frustriraju kompanije jer je mnogo poručenih isporuka koje ne mogu da ispune.

Na primer, prodavnice bicikala. Malezijske fabrike koje proizvode delove za bicikle zatvorene su zbog pandemije. Pored toga, sve je manje kontejnera za isporuku, a isporuke su prekinute i zbog zatvaranja kineskih luka.

Manjak zaliha trebalo bi da se nadoknadi kada dobavljači povećaju broj fabrika i ponovo dostignu zahteve tržišta. Nemački proizvođač čipova Infineon, specijalizovan za elektronska vozila, otvorio je prošlog meseca fabriku koja je bila u planu još pre pandemije. Postrojenje u Vilahu u Austriji može da proizvede dovoljno čipova da opremi 20 miliona električnih vozila, navodi predsednik automobilskog sektora ove kompanije Peter Šajfer (Peter Schiefer).

Brojni drugi proizvođači čipova su najavili da planiraju proširenje proizvodnje. Ipak, ništa od toga se neće desiti za manje od godinu i po dana, dodaje Šajfer.