Nemačka se nada ukidanju sankcija, a njene firme napuštaju projekat

Nemačka Vlada najavila je da će razgovarati sa američkom administracijom o ukidanju sankcija učesnicima izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ (ST2). U pisanom odgovoru vlade na poslaničko pitanje navedeno je i da sankcije koje su uvedene ovom projektu predstavljaju “mešanje u evropski suverenitet“.

“Čim američki Senat bude izabrao sva nadležna lica i kada oni budu zvanično preuzeli svoje dužnosti, ova tema će postati deo prvih razgovora“, navedeno je u tekstu koji je objavljen na sajtu Bundestaga. Minulog vikenda Stejt department je saopštio da ne pregovara sa Berlinom o dodatnom nezvaničnom sporazumu koji bi omogućio završetak izgradnje ST2. Komentarišući navode Berlina o „razmeni mišljenja“, Stejt department je saopštio da to ne treba shvatiti kao pregovore.

Parlament ne isključuje mogućnost i da Vašington može uvesti sankcije nemačkoj javnoj fondaciji za podršku “projektu za zaštitu klime i životne sredine“, koje su osnovale vlasti pokrajine Meklenburg-Zapadna Pomeranija. Ideja je bila da fondacija preuzme sankcionisane aktivnosti, jer fondacija „ne mora da se plaši sankcija“, kako je sredinom januara navelo nemačko Ministarstvo energetike u izjavi za Deutsche Welle.   

U međuvremenu još jedna evropska kompanija povukla se iz učešća u projektu ST2. Reč je o nemačkom izvođaču radova Bilfinger Engineering & Technologies, koji je trebalo da isporuči sisteme za kontrolu procesa i bezbednost gasovoda, kao i toplotnu stanicu za zagrevanje prirodnog gasa na mestu gde cevovod izlazi iz mora na kopno, prenosi Global Construction Review, pozivajući se na Reuters.

Bilfinger je odbio da navede razloge za povlačenje, ali je poznato da ova kompanija ima četiri podružnice u SAD, koje rade pod nazivom Bilfinger North America. Kompanija ima kancelarije u više od 40 država, zapošljava hiljade ljudi i sarađuje sa mrežom partnera, podizvođača i dobavljača širom zemlje.

Mediji su izvestili prošle nedelje da se najmanje 18 evropskih kompanija povuklo iz učešća u projektu ST2 zbog američke pretnje sankcijama. Među njima je i nemačka gasna kompanija Wintershall, koja je završila učešće u projektu u koji je uložila 730 miliona evra. Osiguravajuća kuća Munich Re Syndicate Ltd takođe je prekinula saradnju sa konzorcijumom ST2 AG.

Američke sankcije su poslednji pokušaj da se spreči izgradnja preostalih oko 160 od ukupno 2.450 kilometara cevovoda koja je zastala pre više od godinu dana kada se švajcarska kompanija „Allseas“, koja je gradila gasovod povukla iz posla pod pretnjom američkih sankcija. Američki Senat uključio je u julu sankcije protiv rusko-nemačkog projekta izgradnje gasovoda ST2 u nacrt budžeta nacionalne odbrane, a to je učinjeno i u decembru.

Projekat ST2 predviđa izgradnju dva cevovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje u dužini 2.450 kilometara koliko iznosi razdaljina od Viborga u Rusiji do Grisvalda u Nemačkoj, a do sada je završeno više od 90 odsto planiranih radova.

ST2 je partnerski poduhvat ruskog Gazproma i pet evropskih energetskih kompanija – francuske ENGIE, austrijskog OMW, britansko-holandske Royal Dutch Shell i nemačkih Uniper i Wintershall, a svaka od evropskih kompanija obavezala se da će sa po 950 miliona evra učestvovati u finansiranju projekta, dok je za ostatak finasiranja obavezu preuzela ruska kompanija. Prema inicijalnom planu gasovod je trebalo da postane operativan do kraja 2020. godine.

Američke sankcije Rusiji zbog Navaljnog

SAD bi mogle u utorak da uvedu sankcije Rusiji zbog navodnog trovanja antirežimskog aktiviste i opozicionara Alekseja Navaljnog. Prema informacijama iz nezvaničnih izvora na koje se poziva Aljazeera, Vašington bi trebalo da aktivira proceduru kojom se zamrzava imovina sankcionisanih lica u SAD, kao i zabrana američkim kompanijama da sa njima sarađuju, ne navodeći o kojim licima je reč.

Mnoge zapadne zemlje tvrde da je Navaljni otrovan nervnim gasom, ali je Kremlj porekao bilo kakvu ulogu u njegovoj bolesti, navodeći da nije našao dokaze da je otrovan. Posle lečenja u Nemačkoj Navalji se vratio u Rusiju u januaru. Tamo je uhapšen i osuđen na više od dve godine zatvora zbog kršenja uslovne kazne.