Nestašica čipova ili špekulacije zbog cene?

Nestašica čipova koja traje već nekoliko meseci predstavlja problem za skoro sve industrije, a trenutno je verovatno najpogođenija automobilska. Zbog toga je veliki broj kompanija bio prinuđen da pošalje svoje radnike na plaćeno odsustvo, dok se proizvodnja ne normalizuje.

Svakako, pandemija i problemi sa lancima snabdevanja koje je izazvala, jesu jedan od glavnih uzroka nestašice mikroprovodnika, ali se postavlja pitanje da li su i jedini i šta je još uticalo na trenutno stanje na tržištu?

Direktor kompanije MikroElektronika Nebojša Matić u razgovoru za Biznis.rs kaže da u čitavoj situaciji ima mnogo nelogičnosti i ocenjuje da se radi o špekulaciji.

“Fabrike čipova kažu da proizvode mnogo više nego što su proizvodile, a čipova nema, tako da se ispostavilo da dosta firmi špekuliše i na neki način ih sklanja sa tržišta da bi im cena porasla. Kad god imate inflatorna očekivanja, ljudi su skloni špekulacijama. Poenta je što smo mi špekulacije viđali u nafti, prehrambenoj robi i sličnim stvarima, a sada ih ima i u čipovima“, ističe Matić.

Kako je naveo, postoji i objašnjenje da je nestašicu izazvao rast proizvodnje električnih automobila, ali to, prema njegovom mišljenju, „ne pije vodu“ do kraja.

„Druga teorija je da se nestašica čipova pojavila zbog proizvodnje električnih automobila koji imaju mnogo više komponenti od standardnih. Međutim, kada pogledate koliki se broj električnih automobila proizvede, to ne bi trebalo preterano da utiče na količinu čipova“, kaže naš sagovornik.

Na pitanje da li to znači da će čipovi biti dostupni samo onima sa „dubljim džepom“, Nebojša Matić odgovara potvrdno.

„Događa se upravo to. Recimo, pozovete danas kineskog distrubutera koji vam kaže da je cena 70 dolara. Ako pozovete sutra, cena je 90 dolara. Ako pozovete prekosutra, cena će biti 150“, navodi on dodajući da čipovi ne bi trebalo da budu skupi.

„Kao i kod drugih špekulacija, ovaj uticaj će biti kratkotrajan i trajaće najviše dve-tri godine. Bosch je upravo napravio svoju fabriku, Intel gradi još nekoliko svojih, u SAD nastaje još nekoliko fabrika, što znači da će čipova biti u dovoljnim količinama“, poručio je naš sagovornik, dodajući da se iza svega krije i borba protiv prevlasti Kine u ovoj oblasti.

„Proizvodnja se seli u druge delove sveta i to je ono što je novo. Svi su shvatili da zavise od Kine. Oni bi sada da se bore protiv Kine, ali pre toga moraju da prestanu da dobavljaju sve iz ove zemlje“, zaključio je Nebojša Matić.

A kako ove „špekulacije“ utiču na auto-industriju i gde je tu Fiat?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Biznis.rs da ne očekuje preveliki uticaj ove krize na Fiat zbog toga što ova kompanija već ima probleme mimo nestašice čipova.

„Ne očekujem da kriza utiče mnogo na tržište automobila u Srbiji, zbog toga što naš FIAT ne funkcioniše kako treba već dugo vremena nezavisno od aktuelne krize, ali će svakako imati uticaj kada se, recimo, radi o nabavci čipova“, rekao je on, dodajući da će sav teret Fiata snositi građani, kao i da bi jedan od načina za delimično rešavanje problema bila proizvodnja novog modela o kojem se godinama priča.

„Cela ta priča oko Fiata je na strahovito klimavim nogama što građane Srbije mnogo košta. Proizvodnja novog modela bi bila neka vrsta rešenja za situaciju u FIAT-u iako bi se radilo samo o nekoliko stotina automobila na godišnjem nivou„, istakao je profesor, dodajući da je broj proizvedenih automobila u Fiatu drastično smanjen, sa čime je nemoguće održivo funkcionisanje fabrike.

Kako je naveo, čitava situacija sa nestašicom čipova dovešće do poskupljenja automobili jer kompanije moraju da naplate sve što im je uticalo na troškove proizvodnje.

„Nema nikakvih dilema da će automobili iz uvoza poskupeti, jer sve što utiče na troškove proizvodnje neće biti plaćeno u tim zemljama, nego će se troškovi prodaje povećavati. Šta je suština – neće ovde izaći samo jedan proizvođač sa povećanjem cena, već će to uraditi svi. Znači, svi su u problemu, samo što je negde veći, negde manji“, rekao je on, dodajući da automobili nisu stvar koja mora da se kupi po svaku cenu.