Nesvrstani se vraćaju u Srbiju kao potencijalni investitori

Beograd je danas i sutra domaćin samita Pokreta nesvrstanih zemalja kojim će, između ostalog, simbolično biti obeležena šezdesetogodišnjica osnivanja ovog međunarodnog pokreta država. Naime, nesvrstani su se prvi put okupili 1961. godine u Beogradu, a danas su u prestonicu Srbije došli predstavnici iz 105 zemalja.

Srbija u Pokretu nesvrstanih danas ima status zemlje posmatrača, baš kao i Rusija, koja je na ovaj događaj poslala ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova. U okviru Pokreta trenutno je okupljeno 120 država punopravnih članica i 17 država posmatrača.

„Sada ekonomsku saradnju Srbije sa zemljama Pokreta nesvrstanih možemo posmatrati na dva nivoa, potencijali Srbije kao privrede i kao investicione destinacije“, rekao je pomoćnik direktora Privredne komore Srbije Bojan Stanić povodom Biznis foruma koji se u Beogradu organizuje na marginama skupa povodom obeležavanja 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih, prenosi Tanjug.

On je naveo da veliki broj zemalja iz Pokreta nesvrstanih predstavlja brzorastuća tržišta, a neke od njih mogu da budu i investitori. Većini tih zemlja Srbija može da ponudi znanje u oblastima građevinske industrije, mašinskoj i elektroindustriji, poljoprivredi i IT sektoru, jer je za većinu tih zemalja Srbija relativno razvijena, naveo je Stanić.

„Mnoge zemlje Bliskog istoka raspolažu velikim novcem, a zemlje jugoistočne Azije raspolažu visokim tehnologijama i pripadaju razvijenim privredama. To su potencijalni investitori u Srbiji“, rekao je Stanić i precizirao da se najveća šansa za izvoz naše privrede uočava u zemljama podsaharske Afrike i severne Afrike.

Sa mogućnostima naše ponude delimično se slaže potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore Srbije Goran Rodić koji u razgovoru za Biznis.rs kaže da je veliki problem naše zemlje to što je operativa uništena.

Rodić ističe da su i pre početka samita on i njegove kolege bile u kontaktu sa predstavnicima zemalja nesvrstanih jer su to njihovi drugovi i prijatelji iz ranijih godina.

„Pitali su za Rad, Ratko Mitrović, Trudbenik, Mostogradnju, firme koje su svuda radile, ali više ne postoje. Imaju nesvrstani para i veoma su uticajni, ali mi nudimo Lazara i Miloša, a ta namenska industrija nekada i sada ne može da se poredi. Sećam se kada su Amerikanci došli da naruče 2.000 aviona Galeb od nas“, iznosi podatke naš sagovornik naglašavajući da je naše vazduhoplovstvo nekada u ljudskim resursima bilo u rangu najrazvijenijih zemalja.

Goran Rodić podseća da je naša zemlja 1983. godine imala neto prihod 2,3 milijarde dolara od radova u inostranstvu.

„Radili smo kongresni centar u Zimbabveu, brane, centrale, stanove i infrastrukturu… U Alžiru i Maroku autoputeve, u Iraku ogromna skloništa i fabrike pod zemljom, u Libiji vodovod, zatim projekte za aerodrome… Na kraju su se nesvrstani i školovali kod nas, kao na primer Gadafi koji je završio Vojnu akademiju u Mostaru“, navodi naš sagovornik i ističe potrebu da nesvrstanima danas ponudimo ono što možemo.

„Sada treba pokušati da okupimo ovo malo operative što možemo. Možda da ponovo država postane vlasnik Energoprojekta, gde sada ima 34 odsto akcija, i da se esnaf okupi oko penzionera koji imaju iskustva i znanja, a mladi ljudi da se obuče i da ponudimo neke vrste radova“, rekao je Rodić i dodao da je vreme da se pruži prilika privatnim firmama.

„Imamo mi jake privatne firme koje su stasale, kao što su Elita kop, Gradina, Eksim grupa, Energo grupa, Unipromet Čačak, Jedinstvo Užice, CIP je još uvek dobar, Milenijum. Ukoliko su dobri i iskoriste priliku, za njih će uvek biti posla“, zaključio je Rodić.

Tito, Naser i Nehru

Srbija je, kao naslednica SFR Jugoslavije, bila jedna od originalnih zemalja osnivača Pokreta nesvrstanih, čija prva konferencija je održana od 1. do 5. septembra 1961. godine upravo u Beogradu. Za osnivače Pokreta smatraju se trojica državnika – doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito, te tadašnji predsednici Egipta i Indije, Gamal Abdel Naser i Džavaharlal Nehru.

Pokret je nastao iz političko-ekonomske potrebe da se manje svetske ekonomije izdvoje iz visoko polarizovanog sveta, kojim su dominirali američko-ruski hladnoratovski odnosi iz druge polovine dvadesetog veka, koji su doveli do podele evropskih zemalja na dva bloka i formiranje NATO pakta. Zemlje članice su često međusobno tesno sarađivale, a od toga je koristi imala i naša nekadašnja zemlja ostvarivanjem velikih količina izvoza na teritorije država članica, kao i obavljanjem važnih projekata u inostranstvu preko velikih državnih građevinskih preduzeća.