Ekonomista Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za Biznis.rs o ekonomskoj situaciji u regionu

Zapadni Balkan može da postane dobavljač vodećih evropskih privreda, najveća opasnost je cena gasa

AnalizaBankeInvesticijeNovacPoslovanjeU fokusu

11.10.2021 08:01 Autor: Marko Andrejić 1

Zapadni Balkan može da postane dobavljač vodećih evropskih privreda, najveća opasnost je cena gasa Zapadni Balkan može da postane dobavljač vodećih evropskih privreda, najveća opasnost je cena gasa
Mislim da problem sa globalnim lancima snabdevanja, koji se pojavio tokom pandemije, zaista jeste prilika za Zapadni Balkan da postane dobavljač nekim od vodećih... Zapadni Balkan može da postane dobavljač vodećih evropskih privreda, najveća opasnost je cena gasa

Mislim da problem sa globalnim lancima snabdevanja, koji se pojavio tokom pandemije, zaista jeste prilika za Zapadni Balkan da postane dobavljač nekim od vodećih evropskih privreda. Multinacionalne kompanije iz Zapadne Evrope suočavaju se sa brojnim problemima povezanim sa proizvodnjom u Aziji, što zbog prekida proizvodnje, što zbog otežalog transporta. Definitivno razmišljaju o investiranju u bližim zemljama i o novim dobavljačima. Balkan je svakako jedna od prvih opcija na njihovom radaru, što zbog geografske blizine, što zbog slične kulture, što zbog niskih plata, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs ekonomista Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (The Vienna Institute for International Economic Studies).

Ipak, dodaje on, Balkan ima i svoje slabe strane, pa ako balkanske ekonomije žele da stvarno budu atraktivne destinacije za ovaj novi talas investicija, moraju početi da rade na rešavanju ovih problema.

„Stari model privlačenja investicija, zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i niskim porezima, neće biti dovoljan, jer investitori zahtevaju kvalitet, ne samo niske proizvodne cene“, zaključuje naš sagovornik.

Trenutnu ekonomsku situaciju u regionu Zapadnog Balkana Jovanović opisuje kao – oprezni optimizam. Prema njegovim rečima, čini se da se ekonomije oporavljaju bolje nego što se očekivalo, a dosta njih je već nadmašilo pretpandemijski nivo BDP-a.

„To je delimično zbog toga što se evropska ekonomija oporavlja brže, pa se tražnja za proizvodima iz regiona povećala, ali i zbog toga što su se balkanske ekonomije prilagodile pandemiji. Ljudi i biznisi su jednostavno naučili živeti s pandemijom – umesto da otkazuju aktivnosti, kao što se radilo prošle godine, sada sе sve održava, na jedan ili drugi način. Tome je, svakako, doprinela i vakcinacija, koja je, ma koliko nedovoljna, ipak ulila neku dozu sigurnosti“, ocenjuje sagovornik našeg portala, ali naglašava da takođe postoji i dosta rizika.

Prvi je da pandemija još nije gotova, i nikad se ne zna kakva se nova mutacija virusa može pojaviti. Zato smatra da se vlade balkanskih država ne smeju opustiti i moraju biti spremne da preduzmu mere, ako zatreba.

„Drugi rizik je da u globalnoj ekonomiji postoje pojedini problemi, sa lancima snabdevanja, porastom cena, nejednakom distribucijom vakcina (u siromašnim zemljama je vakcinisano samo dva odsto stanovništva), što može usporiti globalni rast, a time i balkanske ekonomije. I treći je da balkanske ekonomije poseduju previše strukturnih problema, kao što su korupcija, nefunkcionalne institucije, tehnološka zastarelost, nedostatak inovacija, nerazvijena infrastruktura, slabo obrazovanje, visoka stopa siromaštva, izražene društvene razlike i slično. Na ove probleme se možda zaboravilo za vreme pandemije, ali oni će ponovo isplivati na površinu kad se pandemija stiša, i ako se ne krene brzo u njihovo rešavanje, ne može biti snažnog i održivog rasta“, ističe Branimir Jovanović.

Mašinsko inženjerstvo
Foto: Pixabay.com

Na pitanje koje države regiona su više od ostalih pogođene korona krizom i u kojim segmentima se to posebno odražava, bečki ekonomista podseća da su prošle godine turističke destinacije bile najviše na udaru pandemije.

„Recimo, Crna Gora je imala najveći pad BDP-a u celoj Evropi, minus 15,3 odsto. Ove godine će te zemlje imati najveći rast, jer se turizam značajno oporavio. Crna Gora će, recimo, imati rast od oko 10 odsto, vrlo verovatno najviše u Evropi. S druge strane, ove godine su dosta pogođene ekonomije koje imaju značajan udeo automobilske industrije, kao recimo Severna Makedonija, zbog globalnog problema sa nedostatkom čipova, koji utiče negativno na proizvodnju automobila svuda u svetu. I Srbija ima značajnu automobilsku industriju, koja je takođe pogođena, ali se u Srbiji to ne odražava toliko na ukupni ekonomski rast, zbog povećanog trošenja vlade. To je još jedna stvar koja se jasno pokazala i prošle i ove godine – da ako vlada troši više, da su ekonomski rezultati bolji, što je u stvari staro Kejnzijansko pravilo“, naglašava Jovanović.

Sve države regiona pripremile su značajne pakete podrške građanima i privredi, a naš sagovornik ocenjuje da ova pomoć neće imati velike negativne efekte na makroekonomsku stabilnost.

„Paketi podrške su bez ikakve dileme pomogli da ekonomije prebrode krizu. Da ih nije bilo, sve bi zemlje bile u dubokim recesijama, sa enormnim rastom nezaposlenosti i siromaštva i puno propalih firmi. Cena toga jeste povećani javni dug, ali stanje ipak nije strašno, jer su troškovi zaduživanja ostali niski. Ako se kamate ne povećaju znatno u narednom periodu, a ekonomije produže ubrzano da rastu, dug će se smanjiti sam, i bez štednje. Zato će glavni izazov biti – kako održati ekonomski rast na visokom nivou“, ocenjuje Branimir Jovanović.

Naš sagovornik ističe da će značajan faktor za ekonomska kretanja u periodu koji je pred nama biti upravo i kamatne stope.

„Biće vrlo važno šta će se dešavati sa kamatnim stopama na međunarodnim tržištima, odnosno da li će one ostati povoljne kao što su sada. To će uglavnom zavisiti od monetarne politike velikih centralnih banaka. Ako FED i ECB zategnu značajno monetarnu politiku, to će povećati kamate i manje razvijenim zemljama, što može dovesti do problema. Takvih kriza je bilo u prošlosti i zato ne verujem da će se to desiti, jer su centralne banke svesne posledica. Američki FED već najavljuje promene u vođenju monetarne politike, ali to je još uvek samo na tome da se smanji intenzitet kupovine obveznica (“tapering“), ne i da se znatno povećaju kamate. I “tapering“ može malo podići cenu zaduživanja, ali ne očekujem da to bude previše.“

Trenutnu inflaciju Jovanović ne vidi kao preveliki problem, jer tvrdi da je ona uglavnom posledica povećanih cena nafte i hrane na globalnim tržištima, što je, na neki način, post-pandemijski fenomen, odnosno ne očekuje se da traje dugo. Problemi u lancima snabdevanja takođe utiču, ali njihov efekat na cene nije tako velik. Najveći rizik vidi u mogućem značajnom skoku cene gasa.

„Mislim da je najveća opasnost ovde cena gasa, odnosno mogućnost da ona znatno skoči zbog smanjene ponude iz Rusije. Ovih dana je bilo vesti o ovome u ekonomskoj štampi, čini se da se stanje malo smirilo nakon izjave ruskih predstavnika da će oni povećati isporuku, ali rizik svakako postoji“, zaključuje ekonomista Bečkog instituta.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...