Širom Evrope rastu računi za struju, evo kada nas očekuje poskupljenje u Srbiji

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da je Srbija „energetski stabilna“ sa obezbeđenim količinama energenata i da građani imaju „dovoljno električne i toplotne energije i gasa“, ali reči zvaničnika ne uspevaju u potpunosti da smire građane koji prate šta se dešava sa cenom energenata u okruženju i šire.

Naime, svetski mediji već danima bruje o poskupljenjima gasa i struje, najvećim u poslednjih deset godina širom Evrope, gde računi za struju značajno rastu, a sa njima i strah stanovnika od ulaska u zimu jer su u septembru cene dostigle alarmantan nivo.

„Veliki je poremećaj u pitanju na koji je uticalo jako mnogo faktora, a između ostalog cene gasa, zatim porast cena ugljen-dioksida (CO2), gde su takse na CO2 otišle sa 15-ak evra po toni na 50 do 60 evra. Ali najviše post-kovid fenomeni – krenuli su industrija, privreda, a sa njima i tražnja. Četvrti uzrok je to što je ova godina što se vetra tiče jedna od najslabijih u Evropi, tako da se baš puno stvari skupilo. Dalje, berza i uopšte zapadna ekonomija, u koju smo se mi svesno upisali, ima mnogo špekulativnih elemenata – jedan i jedan nisu više dva. Na osnovu ovih poskupljenja mnogi će zaraditi enormne količine novca“, objašnjava za Biznis.rs profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu na Katedri za elektroenergetske sisteme, dr Nikola Rajaković.

Prema njegovim rečima, procena je da cena neće ostati na sadašnjem nivou od 200 evra po MWh, već će se vraćati nazad, a koliko – pitanje je na koje stručnjaci nemaju precizan odgovor.

„Moja procena je da se verovatno neće vratiti na ono prethodno stanje. Pouke iz ovoga su da svaka država mora da štiti sopstvene izvore energije. Mi smo nažalost veoma zavisni od nafte i gasa. Projekcija naše energetike u budućnosti, za nekoliko decenija, kada ona bude dekarbonizovana, je da se oslanjamo na svoje resurse – svoje sunce, svoj vetar, svoju vodu, biomasu, geotermalnu i energiju otpada. A ako imate svoje resurse, onda niste izloženi takvim ogromnim varijacijama nametnutim spolja“, naglasio je naš sagovornik.

Rajaković napominje da postoji okretanje ka obnovljivim izvorima energije, usled čega ugalj mora da ‘ide’ iz elektroenergetskog sistema, a na kraći rok gledano – poremećaj je veliki i industrija neće lako proći.

„Mi svi podjednako treba da snosimo teret toga. Industrija i građani u ovim okolnostima treba da imaju što više sopstvene proizvodnje, da bi bar delom pokrili svoje potrebe – to su solarni paneli i slično“, istakao je profesor ETF-a.

Urednica portala Energija Balkana, Jelica Putniković, za Biznis.rs kaže da Elektroprivreda Srbije (EPS) proizvodi dovoljne količine električne energije, a da, za razliku od nekih drugih zemalja, Srbija nema problema sa manjkom proizvodnje iz obnovljivih izvora, jer su naše količine struje iz tih izvora veoma male i iznose oko dva odsto.

„Evropska unija ima najveću inflaciju u poslednjih 13 godina, a cene energenata prelivaju se na sve ostale cene u privredi – i na robu široke potrošnje i na sve ono što nas dotiče, tako da će sve države, pa i naša, morati da prilagode monetarnu i fiskalnu politiku ovim okolnostima, kako bi mogle da zaustave negativan efekat poskupljenja i izbegnu krizu. Ipak, mislim da poskupljenja struje neće biti ne samo do nove godine, nego ni do kraja grejne sezone. EPS nije podneo zahtev za poskupljenje, a i retko se dešavalo da struja poskupi u toku grejne sezone“, naglasila je naša sagovornica.

Prema njenim rečima, oni koji kupuju električnu energiju mogli su da vide kolike su cene i kod drugih trgovaca strujom u Srbiji, a broj onih koji imaju licencu za prodaju se menja, ali ih, ističe ona, sigurno ima dvadesetak.

„Ono što je zanimljivo, a potvrdili su mi i ljudi sa SEEPEX berze u Srbiji, je da naše firme malo kasne. Zapravo su mogle da pregovaraju u aprilu i maju o novoj ceni, iako im ugovor ističe krajem godine. Tada je cena struje mogla da bude mnogo niža i mogli su ugovoriti povoljniju cenu nego sada, jer stručnjaci smatraju da će teško neko sada moći za 2022. godinu da kupi struju po ceni koja je niža od 90 evra po MWh“, zapazila je Putniković.

Snabdevanje strujom iz domaćih izvora po ograničenim cenama

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS), Marko Čadež, upozorio je da potresi na međunarodnom tržištu električne energije stvaraju ogromne troškove privredi i da su kompanije suočene sa problemom kako da održe poslovanje i obezbede sirovine.

„Rast cene struje povlači poskupljenje svega ostalog. Prelazno rešenje vidim u snabdevanju privrede strujom iz domaćih izvora po ograničenim cenama. Novi ugovori kompanijama za nabavku električne energije na slobodnom tržištu proteklih dana su 2,5, pa čak i tri i četiri puta veći od ranije ugovornih isporuka. Na primer, kompanijama iz gumarske industrije troškovi bi po novim ugovorima za nabavku struje prevazilazili fondove za plate zaposlenima. Niko nije očekivao ovakav udar i ogromni skok cene gasa i električne energije“, izjavio je Čadež za RTS.

Komplikovanu situaciju, po rečima predsednika PKS, moglo bi privremeno da razreši prolongiranje novih ugovora kompanijama između 60 i 120 dana, dok se ne vidi kako će tržište da reaguje i snabdevanje privrede iz domaćih izvora po ceni koja bi bila ograničena, a ne bi elektroprivredi stvarala gubitke.

Računi u Italiji rastu 40 odsto, Nemačka povećava proizvodnju struje iz uglja

Usled nestašice prirodnog gasa u Evropi se njegova cena učetvorostručila od početka godine, a čini se da se situacija pogoršava. S&P Global Platts analitičari upravo to vide kao glavni uzrok rasta cena električne energije. Dodatan izazov predstavlja pad proizvodnje prirodnog gasa u zemljama koji su njegovi najveći proizvođači u EU, a to su Norveška, Velika Britanija i Holandija.

Zvaničnici u Italiji upozorili su da će računi za struju verovatno porasti za 40 odsto u narednom kvartalu, nakon povećanja od 9,9 procenata u poslednjem. U Nemačkoj su maloprodajne cene električne energije već porasle za 5,7 odsto u odnosu na prošlu godinu. Cene bi mogle da budu još veće, jer mogu proći meseci dok se veleprodajne cene odraze u redovnim mesečnim računima. Kako bi nadoknadila nedostajuće količine struje iz gasnih elektrana i vetroparkova Nemačka povećava proizvodnju iz uglja za 36 odsto.

Grčka vlada zbog krize planira da ponudi energetske subvencije većini domaćinstava. Razmatra se jednokratna isplata za domaćinstva sa niskim primanjima, kao i mesečna subvencija za prvih potrošenih 300 KWh koje koristi 70 odsto stanovništva, prenosi Danas.

Usled novonastale krize cena struje je skočila i u Španiji za više od 30 procenata. Širom Francuske milioni potrošača pogođeni su visokim cenama električne energije, a energetsku pomoć već koristi šest miliona ljudi. U Velikoj Britaniji mnogi će dobiti veće račune za gas i struju u oktobru, pošto je nacionalni regulator za energiju odobrio povećanje cene od 12 odsto. Zbog krize, i energetske kompanije od države traže pomoć.