Nezadovoljstvo radnika i upravljačka struktura uticali na loš IPO kompanije Deliveroo

Akcije britanskog startapa Deliveroo za dostavu hrane, iza kojeg stoji američki Amazon, zabeležile su strmoglavi pad od 30 odsto na svom debiju na Londonskoj berzi, čime je pompezno najavljivana Inicijalna javna ponuda (IPO) decenije na britanskom tržištu kapitala doživela fijasko.

U roku od samo nekoliko minuta od otvaranja berze, tržišna vrednost Deliverooa je srezana za 2,28 milijardi funti. Reuters prenosi uverenje da će ovaj rezultat loše da se odrazi na nastojanje kreatora berzanskog tržišta u Ujedinjenom Kraljevstvu da privuku veći broj brzorastućih tehnoloških kompanija.

Ovo dugo očekivano listiranje, najveće na Londonskoj berzi u poslednjih deset godina, ministar finansija Riši Sunak najavljivao je kao „britansku uspešnu tehnološku priču“ koja bi mogla da utre put budućim listiranjima atraktivnih kompanija na Londonskoj berzi.

Međutim, za loš rezultat ovog konkretnog IPO nisu krivi britanski regulatori, već povezanost startapa koji postoji još od 2013. godine sa tehnološkim gigantom Amazonom, koji se poslednjih dana (ponovo) nalazi pod lupom javnosti zbog iskorišćavanja svojih zaposlenih.

Kompanija koju su osnovali Vil Šu i Greg Orlovski dobila je nagradu 2016. za najbržerastući evropski startap, a u poslednjoj rundi finansiranja pred početak pandemije dobila je 575 miliona dolara sredstava od Amazona u zamenu za vlasnički udeo.  

Neke od najvećih britanskih investicionih kompanija odlučile su da ignorišu ovo listiranje navodeći kao razlog zabrinutost zbog uslova rada u takozvanoj “gig-ekonomiji” (honorarno angažovanje radnika), ali biće da je glavni faktor za takvu odluku ipak bila struktura vlasničkih udela, a ne filantropija.

Naime, kako prenosi BBC, suosnivač Vil Šu zadržava svoj vlasnički udeo od 6,3 odsto, ali će imati čak 57,5 odsto glasačkih prava tokom naredne tri godine, a s takvom vlasničkom strukturom kompanija nije mogla da bude uvrštena na prajm listing koji omogućava pristup glavnim FTSE indeksima.

Na samom startu su akcije prodavane po ceni od 3,90 funti, u donjem cenovnom rasponu, pri čemu je tržišna vrednost kompanije iznosila 7,6 milijardi funti, a nakon toga se stropoštala na samo 2,71 funtu po akciji. Tržišna kapitalizacija je čak dve milijarde funti manja od prvobitno planiranih 8,8 milijardi.