NIS završio 2020. godinu sa očekivanim neto gubitkom

Odbor direktora Naftne industrije Srbije utvrdio je ove nedelje predlog odluke Skupštine akcionara o raspodeli dobiti iz ranijih godina, pokriću gubitaka za 2020. godinu, isplati dividende i utvrđivanju iznosa neraspoređene dobiti. Predloženo je da se akcionarima kroz dividendu isplati ukupno nešto više od milijardu dinara. Skupština akcionara NIS zakazana je za 29. jun, navodi se u dokumentu NIS objavljenom na Beogradskoj berzi.

NIS ad je najveća naftna kompanija u Srbiji, i među najvećim firmama uopšte po više parametara – po prihodima, broju zaposlenih, plaćenom porezu i akcizama, zbog čega ima posebno mesto u privredi zemlje.

Prihod Naftne industrije Srbije je, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, tokom 2020. godine, bio na nivou od preko 1,5 milijardi evra. Ako se uzme u obzir broj stanovnika Srbije, ova kompanija je prodala, po glavi stanovnika, proizvode u iznosu od oko 225 evra. U poređenju sa najvećim naftnim kompanijama u BiH (Holdina doo) i CG (Jugopetrol), to je za oko dve trećine veća prodaja, odnosno agregatna potrošnja, ističu analitičari portala Biznis.rs.

Posmatrano iz ugla dobiti, kompanija je ostvarila neto gubitak od oko 63 miliona evra. Treba svakako imati u vidu da je ovo prva godina u poslednjih desetak godina da je ova kompanija ostvarila neto gubitak.

Pad za trećinu

Osnovni razlog neto gubitka sigurno se može naći u drastičnom smanjenju prihoda u odnosu na prethodnu godinu, što je zajedničko mesto za sve naftne kompanije na svetu. Pandemija je donela zatvaranje gradova i država i saobraćaj je značajno redukovan, što je smanjilo potrebu za kupovinu derivata. Tako su i prihodi NIS, na godišnjem nivou, pali za trećinu, dok su na istom nivou ostali svi fiksni troškovi koje kompanija nije uspela da eliminiše. Bruto marža, odnosno razlika između nabavne i prodajne cene, je veoma slična za obe godine i iznosi oko 33 odsto. To, svakako, u normalnim okolnostima ostavlja dovoljno prostora za ostvarivanje dobiti, nakon što se pokriju svi troškovi poslovanja.

Infrastruktura

Uz razvijenu infrastrukturu za nivo poslovne aktivnosti od preko dve milijarde evra, teško je bilo i zamisliti da je moguće, zbog vanrednih okolnosti izazvanih pandemijom, određene troškove umanjiti ili eliminisati u kratkom roku. Primera radi, kompanija je mogla da otpusti neki procenat radnika, ali svakako ne za jednu trećinu, koliki je bio pad prihoda. Isto je sa amortizacijom, jer benzinske stanice su već izgrađene i oprema svakako postoji. I opšti troškovi se, takođe, u ovako velikim sistemima mnogo teže smanjuju, nego što je to slučaj u malim firmama.

Dakle, sa sigurnošću se može istaći da je simultani efekat pada prihoda i zadržavanja fiksnih troškova na istom nivou, a što je definitivno posledica uticaja krize izazvane pandemijom, uveo kompaniju u zonu gubitka.

Ne može se reći da je kompanija bila neefikasna sa nabavkama goriva, imajući u vidu da je bruto marža praktično na istom nivou kao prethodne godine. To pogotovo ima smisla ako se uzme u obzir da je ona deo jednog od najvećih svetskih naftnih sistema Gazproma. Naime, kompanije ove veličine znaju za sve tektonske poremećaje na tržištu (kao što je, na primer, bio slučaj u aprilu 2020. godine kad je cena nafte prvi put u istoriji ušla u minus) i svoje resurse (pre svega zalihe) samo premeštaju između povezanih lica, bez velikog uticaja na bruto maržu. I, naravno, čekaju da se tržište oporavi.

Porez

U vezi dobiti, treba imati u vidu da je kompanija platila određeni iznos poreza na dobit, od oko 420.000 evra. To ne bi bilo ništa neobično da je kompanija ostvarila dobit. Međutim, imajući u vidu da je ostvarila gubitak, obaveza plaćanja ovog poreza je očigledno povezana sa transfernim cenama sa povezanim pravnim licima, procena je analitičara portala Biznis.rs.

Naime, kompanija je ili prodavala ili nabavljala (ili i jedno i drugo) proizvode i usluge od povezanih lica. U slučaju kad se ostvari gubitak, neophodno je izvršiti korekciju poreza na dobit jer gubitak može biti direktna posledica međukompanisjkih transakcija, odnosno, moguće je izvršiti premeštanje dobiti u kompanije koje imaju registrovane centrale u zemljama sa niskim porezom na dobit. U tom smislu, moguće je zaključiti da je ostvaren gubitak od 63 miliona evra delimična posledica „premeštanja“ dobiti, a ne realno generisanih troškova.

Tome u prilog govori i pozicija troškova prodaje, opštih i administrativnih troškova. Naime, ti troškovi se u relativno kratkom roku mogu značajno sniziti, čak i u velikim sistemima, mada svakako ne brzinom kojom u krizi padaju prihodi. Međutim, kompanija NIS je ove troškove za celu godinu spustila za svega odsto. Slično se dogodilo i sa troškovima transporta, koji su, praktično, na istom nivou kao prethodne godine.

Zaduženost kompanije, i pored veoma loše tekuće godine kad je ostvaren gubitak, je na niskom nivou. Naime, odnos ukupnih obaveza i kapitala je 0,58, što znači da u strukturi pasive kapital dominira u odnosu na ukupne obaveze. Imajući u vidu da je NIS nastao iz stare državne kompanije Jugopetrol, sličnih karakteristika kao Jugopetrol u CG, jasno je da je zaduženost i u trenutku preuzimanja bila mala. Sa druge strane, poslovanje je uvek bilo na jako zavidnom nivou, što nije stvaralo potrebu za velikim zaduživanjem. Sve investicije su finansirane iz sopstvenih sredstava, zaključuju analitičari portala Biznis.rs.

Diverzifikacija

Generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije i član Programskog komiteta Svetskog naftnog saveta iz Londona – WPC, prof. dr Goran Radosavljević kaže za portal Biznis.rs, da NIS, kao ni druge naftne kompanije u regionu, nije bio u prilici da efikasnije odgovori na krizu izazvanu pandemijom. Takođe, naglašava da su očekivanja da se poslovanje naftne industrije u Srbiji tokom ove godine vrati na nivo iz 2019. godine.

“Naftni sektor je napravio veliko troškovno prilagođavanje 2015. godine, te nije bilo za očekivati da se tokom pandemijske godine troškovi dodatno smanjuju. Pritom, smanjenje broja zaposlenih ne bi imalo veliki efekat na umanjenje ukupnih troškova, obzirom da su troškovi NIS za zaposlene oko 23 milijarde, što je simbolično u odnosu na ukupne troškove u visini od 2.000 milijardi.

Prof. Radosavljević napominje i da je kvalitetna budućnost naftnog sektora u uspešnoj diversifikaciji aktivnosti. Ukoliko se aktivnosti, u narednom periodu, usmere i na druge segmente, poput proizvodnje struje, recimo, može se očekivati i bolje poslovanje.

“Mnoge kompanije u regionu su krenule tim putem. Nažalost, neke su, poput Lukoila, pre nekog vremena prodale svoj biznis vezan za proizvodnju električne energije, što se može smatrati lošim poslovnim potezom”, ističe prof. Radosavljević.

On ne očekuje bitnije promene u veličini i strukturi tržišta nafte i naftnih derivata u Srbiji.

“Svuda u svetu dolazi naizmenično do širenja i sužavanja tržišta. Naftna industrija u Srbiji je trenutno u fazi sužavanja. Nije realno da dođe do bitnijih promena, izuzev, možda u segmentu maloprodaje. U našem regionu postoji višak rafinerija. Jednostavno, za njima nema tražnje”, zaključuje prof. Radosavljević.