Nova otkupna cena za struju iz vetra nije po volji investitora

Svakodnevne priče o većoj proizvodnji električne energije iz vetra i sunca, makar i po cenu zatvaranja pojedinih termoblokova EPS-a gde se struja proizvodi iz uglja, pale su, čini se, pred činjenicom da je Agencija za energetiku (AERS) donela odluku gde su maksimalne otkupne cene za potrebe aukcija za električnu energiju iz vetroelektrana toliko niske da mogu dovesti do odluka investitora da ne učestvuju na aukcijama i finansijskih institucija i banaka da ne finansiraju projekte, piše Politika.

„Upravo je na to upozorio Upravni odbor Udruženja ‘Obnovljivi izvori energije Srbije’, izražavajući zabrinutost za budućnost zelenih kilovata. Naime, maksimalna otkupna cena za električnu energiju proizvedenu u vetroelektranama odobrene snage veće od tri megavata – 5,57 evrocenti po kilovat-satu sigurno neće delovati stimulativno na tržište“, kaže u razgovoru za Politiku Miloš Colić, član upravnog odbora udruženja, komentarišući najnoviju uredbu.

Upitan ko je predložio cene, odgovara da Ministarstvo energetike nije, ali da su brzina kojom je doneta metodologija i cena AERS posledica visokih ambicija ministarstva da se što pre sprovedu aukcije i krene u dekarbonizaciju. Da li je ministarstvo imalo neku posrednu i faktičku ulogu u tome, pitanje je za njih. Sa ovakvim modelom dvostrane premije i sa ovom maksimalnom cenom sigurno je da neće biti atraktivno za investitore.

Upitan šta su to premije, Colić kaže da su one dodatak na tržišnu cenu koju proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora energije ostvare na tržištu. U Srbiji i većini zemalja EU određuje se kao razlika između cene koju investitori daju na aukciji i referentne tržišne cene na berzi (to je model plivajuće premije).

„Da bi dodatno motivisala investitore da ponude niže cene na aukciji, država propisuje maksimalne cene do koje investitori mogu da ponude svoje cene na aukciji. U Srbiji je AERS državni organ koji je zakonom ovlašćen da odredi maksimalne cene, tako da agencija nije odredila visinu premije, nego najvišu cenu koju investitori mogu da ponude na aukciji. Maksimalna cena za aukcije od 5,57 evrocenta dobijena je na osnovu metodologije AERS, koji još nije objavio odluku sa obrazloženjem kada će se više znati kojim izvorima i podacima se rukovodila pri određivanju ovako niske cene“, kaže Colić.

Smisao određivanja maksimalne cene nije da bude minimalna i najjeftinija jer do najmanjih cena treba da dođu investitori na aukciji, već da odredi najveći nivo koji investitori ne mogu preći, tako da je ovakva cena posledica pogrešnog pristupa i razumevanja svrhe određivanja maksimalne cene na aukciji.

Budući da većina već ima izgrađene vetroparkove, pitanje je kada će im se s ovim cenama isplatiti investicija. Colić odgovara da su cene vetrogeneratora porasle u proseku od 15 do 30 odsto u odnosu na period pre pandemije, prateći povećanje cena sirovina i rast inflacije u evrozoni. Rizik koji proizilazi iz miksa strukturnih problema ukazuje da će cena kapitala biti velika, kao i to da je procenjeni nivo svedenog troška električne energije veći od maksimalne cene koju je odredio AERS.