NOVA ZLATNA GROZNICA POTRESA I SRBIJU Zelena energija iz litijuma donosi zaradu, ali i nova zagađenja

Već više od godinu dana domaći mediji pišu o tome kako je Srbija jedno od najvećih nalazišta litijuma, odnosno rude jadarit koja u velikom procentu sadrži ovaj sve traženiji metal. Procenjuje se da u Zapadnoj Srbiji, konkretno u Jadarskom basenu kod Loznice, leži približno 136 miliona tona jadarita, a da širom naše zemlje ima barem još 20 mogućih nalazišta. U pitanju je 10 procenata celokupnih svetskih zaliha litijuma.

Loznički jadarit otkriven je još 2004. godine i do danas nije počela njegova eksploatacija, iako i te kako ima interesenata. Srpske vlasti pozvale su zainteresovane kompanije da obave sva neophodna istraživanja kako bi bilo započeto otkopavanje i proces ekstrakcije litijuma, koji uopšte nije jednostavan.

Pored ekonomske dobiti zato što se ovim dobija najpotrebnija sirovina za proizvodnju baterija za električna vozila i pametne telefone, izdvajanje litijuma takođe može imati dalekosežne negativne ekološke posledice, koje bi vremenom mogle i u ekonomskom smislu da anuliraju prvobitnu zaradu.

Ko će najviše zaraditi oko litijuma?

U želji da što pre ispune zahteve Pariskog sporazuma, članice EU ubrizgavaju milione evra subvencija za kupovinu električnih vozila. Neke od njih, poput Norveške, najavljuju potpunu zabranu kupovine automobila sa benzinskim i dizel motorima već od 2025. godine.

Cilj je da emisija gasova staklene bašte poreklom iz saobraćaja opadne za trećinu do 2030. godine. Ovakvim merama procenjuje se da će to i biti dosegnuto, a pritom će broj električnih automobila na Starom kontinentu porasti sa današnjih dva miliona na 40 miliona u samo deset godina. Najveći profiteri biće one auto-kompanije koje su prve prešle na masovnu proizvodnju električnih vozila i ponudile, pored luksuznih modela, i ekonomičnije varijante.

 S druge strane, iako se veruje da će prelazak na vožnju električnih automobila doneti ekološki boljitak, u stvarnosti je to samo delimično tačno. Naime, emisija izduvnih gasova iz motora će se definitivno smanjiti, ali emisija CO2 za proizvodnju električne energije za punjenje baterija u ekološkim automobilima će se, zapravo, povećati u evropskim termo i hidroelektranama.

Pored toga, eksploatacija litijuma donosi sa sobom nove ekološke probleme.

U prethodnoj deceniji najveća „tržišta“ litijuma bile su Australija (55 odsto svetske proizvodnje), Kina i Čile, ali se sada nova proizvodnja preusmerava na područja Portugala, Austrije, Finske i Srbije, gde su uočena nova nalazišta. Ne treba posebno naglašavati kako je evropskim proizvođačima litijumskih baterija „kao kec na deset“ došla činjenica da sada imaju sirovine u sopstvenom dvorištu. Troškovi transporta i proizvodnje biće višestruko manji.

Engleski The Guardian piše kako je pronalazak litijuma u Portugalu istovremeno pokrenuo priče o ekonomskom oporavku i ekološke proteste. Ispostavlja se da EU subvencioniše rudarske kompanije koje pokreću eksploataciju litijuma jer one samim tim činom „učestvuju u borbi za smanjenje emisije štetnih gasova“.

Politika subvencija nije kvalitetno promišljena, žale se portugalski ekološki aktivisti, jer će one kompanije koje već imaju puno novca, na kraju dobiti i dodatne olakšice, a prirodna sredina će biti nepovratno izmenjena neophodnim eksplozijama i iskopavanjem rude „na veliko“. Portugalci se brinu i da će takva izmena celokupnih prirodnih krajolika negativno da se odrazi i u turističkom smislu.

Pored velikog obima rudarske eksploatacije postavlja se i pitanje odlaganja iskorišćenih litijumskih baterija, obzirom da je reč o toksičnom otpadu. Ispostavlja se da je jedno moguće rešenje, u stvari, rodilo gomilu novih problema, koji se za sada rešavaju samo usput, kako ne bi smetali tokovima novog kapitala.