Nove poreske reforme u Crnoj Gori propisuju minimalne zarade od 450 evra

Usvajanjem programa “Evropa sad” izvesno je da će se povećati troškovi preduzetnika, mikro i malih preduzeća, koji bi mogli biti ugroženi, posebno u manje razvijenim delovima države i sektorima privrede koji su prepoznati po nižem nivou zarada, smatraju u Uniji poslodavaca Crne Gore (UPCG).

Program poreskih reformi Vlade Crne Gore, koji će, ako dobije podršku u skupštini stupiti na snagu 1. januara, predviđa, između ostalog, povećanje minimalca sa 250 na 450 evra, smanjenje opterećenja na rad sa 39 na 21 odsto, ukidanje doprinosa za socijalno osiguranje, povećanje prosečne zarade na 700 evra, te uvođenje neoporezivog dela primanja do 700 evra bruto, prenosi agencija Mina.

„Imajući u vidu najavljene vrednosti, povećanje troškova po osnovu rada u manjoj ili većoj meri pretrpeće privrednici koji isplaćuju neto zaradu nižu od 330 evra. Poslodavce čiji zaposleni primaju više od 330 evra neto očekuje smanjenje troškova, dok će zaposleni imati uvećanje neto zarada“, izjavili su za Pobjedu iz UPCG.

U UPCG se nadaju da će se veće zarade i kupovna moć zaposlenih pozitivno odraziti na kvalitet njihovog učešća na radnom mestu i tržištu rada.

Iz UPCG napominju da najavljene reforme mogu biti održive samo ako budu praćene sveobuhvatnom i efikasnom borbom protiv sive ekonomije, koja prema procenama zauzima 35 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) države.

Plan “Evropa sad” još postoji u formi najave, te se očekuje da donosioci odluka rade odgovarajuće analize i procene kako bi se, ukoliko bude usvojen, on u potpunosti stavio u funkciju onoga zbog čega je i kreiran. Osim toga, očekuje se da će u fazi konkretizacije plana kroz izmenu niza propisa biti adekvatno sagledani svi rizici i prednosti ovakvog poduhvata, kažu predstavnici UPCG, koja je načelno podržala mere Ministarstva finansija.

Prema podacima Uprave prihoda i carina, minimalac je na kraju prošle godine zvanično primalo 15,8 hiljada zaposlenih. Sa povećanjem minimalne neto zarade na 250 evra od 1. oktobra, obuhvat zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu povećan je za 20,4 hiljade, na 36,2 hiljade.

Podaci Monstata govore da je u aprilu bilo 153,17 hiljada zaposlenih, što znači da minimalac od 250 evra prima 23,6 odsto ukupno zaposlenih u Crnoj Gori. Međutim, nije poznato koliko zaposlenih stvarno prima minimalnu zaradu, a koliko njih dobija dodatni keš na ruke.

Trenutno poresko opterećenje zarade je 39 odsto, od čega se na poreze i prireze odnosi 9,4 odsto, doprinose 29,6 odsto, a na neto zaradu 61 odsto. Od tih 39 odsto većina novca – 75,38 odsto – odlazi na obavezno socijalno osiguranje, 24,5 odsto na porez i prirez, dok se 0,47 odsto isplaćuje Fondu rada.

Kako do sada nije bilo neoporezivog dela zarade, po čemu je Crna Gora izuzetak u regionu, poslodavci su plaćali 39 odsto bruto zarade države i u slučaju minimalca i zarada od nekoliko hiljada evra.

Predloženom reformom, poresko opterećenje na rad će se smanjiti na 20,4 odsto za minimalac, nakon čega se progresivno povećava sa rastom zarada do nivoa od 31,3 odsto za neto zarade od dve hiljade evra i više. Porez na dohodak ostaće devet odsto za zarade od 700 do 1.000 evra, dok će se primanja veća od 1.000 evra oporezovati 15 odsto.

Od ukidanja doprinosa na socijalno osiguranje i smanjenja opterećenja na rad najviše koristi imaće oni koji primaju minimalac jer će im plate biti povećane 80 odsto. Na zaradu od 450 evra poslodavci će imati 115 evra troška za poreze i doprinose, dok su do sada na 250 evra plate plaćali 160 evra dažbina državi.

Kako piše Pobjeda, tu nastaje problem za privrednike koji stvarno isplaćuju radnicima 250 evra, jer će morati da obezbede dodatna sredstva kako bi plate povećali za 200 evra.