Nove sankcije ili saradnja sa talibanima?

Hitan sastanak lidera država G7 zakazan za utorak 24. avgusta, trebalo bi pre svega da posluži za koordinaciju stavova i pripremu za daleko važniji forum, Savet bezbednosti UN, jer bez Kine i Rusije za stolom ne postoji mogućnost koherentnog međunarodnog pristupa Avganistanu, ocenio je američki ekonomista Džefri Saks (Jeffrey Sachs).

U autorskom tekstu za ProjectSyndicate on je ocenio da bi lideri G7 trebalo da definišu jasne osovne ciljeve, evakuaciju svojih državljana i avganistanskih partnera i konstruktivnu saradnju sa Moskvom, Pekingom i drugim zainteresovanim stranama kako bi se posle četiri decenije prekinula spirala nasilja u Avganistanu i još jedan ciklus bede, sukoba i masovnih tokova izbeglica.

“Imajući ovo na umu, G7 bi trebalo da deluje u cilju angažovanja sa Avganistanom pod talibanima, a ne da izoluje i izgladnjuje zemlju. Ovo je važno ne samo kao kratkoročna taktika koja će pomoći da zapadnjaci i ugroženi Avganistanci mirno napuste zemlju, već i da se izbegnu buduća krvoprolića, humanitarne krize i navala izbeglica. Koliko god bilo primamljivo za SAD i njihove saveznike iz G7 da dugoročno zadrže devizne rezerve Avganistana, zamrznu razvojnu pomoć i pojačaju sankcije, takav pristup je osuđen na neuspeh, jednako predvidivo kao što je upravo propala dvadesetogodišnja misija NATO“, naveo je Saks.

Prema njegovim rečima, ukoliko se talibani budu uzdržali od osvete prema svojim neprijateljima i ukoliko izbegnu brutalni tretman žena i devojaka, zemlje G7, agencije UN, MMF, Svetska banka i Azijska razvojna banka trebalo bi da budu spremni da zaista povećaju finansijsku podršku Avganistanu. G7 bi takođe trebalo da naruči nezavisnu studiju koja bi pokazala zašto razvojni program od 2001. do 2020. godine nije pomogao Avganistanu da se stabilizuje i učvrsti vojne snage, kao i da pozove SB UN da integriše razmišljanja o ekonomskom i održivom razvoju svojih planova u toj zemlji, naveo je Saks.

On je istakao da je u 2019. godini ukupna donatorska pomoć Avganistanu iznosila “bednih“ 312 miliona dolara ili 20 dolara po detetu školskog uzrasta od pet do 19 godina. Nasuprot tome, SAD su trošile oko milion dolara godišnje po američkom vojniku angažovanom u Avganistanu. “SB UN trebalo bi kvartalno da izveštava da li deca, uključujući devojčice, adekvatno pohađaju školu, da li klinike funkcionišu i da li sela imaju pristup vodi i električnoj energjii, da li majke dobijaju neonatalnu i akušersku negu, da ima dovoljno hrane i razvojnih sredstava za pokrivanje ovih portreba“, naglasio je Saks.

Istovremeno, Velika Britanija, koja predsedava samitom G7, planira da u utorak pozove lidere SAD, Italije, Francuske, Nemačke, Japana i Kanade da razmotre nove sankcije Avganistanu, kako prenosi Hill, pozivajući se na agenciju Reuters. London će tražiti da G7 razmotri nove ekonomske sankcije i obustavu pomoći, ako talibani posegnu za kršenjem ljudskih prava i ako dozvole da se teritorija Avganistana koristi kao utočište za militante.

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) izjavio je u nedelju da talibani nisu preduzeli ništa protiv američkih snaga koje kontrolišu aerodrom u Kabulu i da su u velikoj meri ispunili obećanje da će Amerikancima omogućiti bezbedan prolazak do aerodroma. Odgovarajući na pitanje da li bi podržao britansku inicijativu za uvođenje sankcija, ako bi talibani zloupotrebili vlast, on je odgovorio da bi, kao i da to zavisi od ponašanja.

Sankcije protiv talibana verovatno neće biti odmah usvojene, naveo je neimenovani zapadni diplomata. Bajden, koji se našao na udaru kritika javnosti zbog načina i posledica povlačenja američke vojske iz Avganistana, rekao je da će lideri G7 razraditi zajednički pristup talibanima, kao i da je imao bilateralne razgovore sa liderima Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije. Jedan od ciljeva Velike Britanije na samitu G7 biće produženje roka za evakuaciju civila po 31. avgusta, koji su utvrdile SAD. Talibani su prošle nedelje saopštili da su spremni da ostave rok do 11. septembra.

Zvaničnici Evropske unije ocenili su da je možda “nemoguće“ evakuisati iz Avganistana sve osobe kojima preti opasnost od režima talibana, prenosi CGTN. Očekujući novu izbegličku krizu, turske vlasti jačaju svoju granicu sa Iranom patrolama vojske i policije. Pogranične jedinice koriste helikoptere i naočare za noćno osmatranje, odlučne da spreče novi priliv migranata, nakon što su se pojavili izveštaji o desetinama hiljada ljudi koji pokušavaju da napuste Avganistan.