Novi budžet Crne Gore za bolji standard građana

Budžetom za 2022. godinu predviđeno je ravnomerno finansiranje po regijama, odnosno plan je da se za kapitalne investicije izdvoji 180 miliona evra. Iz Vlade Crne Gore ponavljaju da se za projekat “Evropa sad” neće dodatno zaduživati.

Ekonomski analaitičar Predrag Drecun smatra da je kapitalni budžet kvalitativno drugačiji od prethodnih i ističe da bi neusvajanje budžeta, koji podrazumeva i povećanje standarda građana, bio loš potez parlamentarne većine, ali i opozicije. Ipak, ne isključuje novo zaduženje.

“Severna regija dobija 76,7 miliona, srednja 60,5 miliona, južna regija 26,7 miliona evra”, ističe državni sekretar u Ministarstvu finasija, Janko Odović, piše RTCG.

U planu je da sever dobije nove zdravstvene ustanove, škole, vrtiće i ski centre. Planirani projekti sprečiće raseljavanje sa severa, smatra ekonomski analitičar Predrag Drecun.

“Vidimo težnju vlade da nekim investicijama dovede do ravnomernijeg regionalnog razvoja i to treba podržati”, naveo je Drecun.

Da bi takav kapitalni budžet okarakterisali kao realan, Drecun smatra da bi ga trebalo vezati sa drugim sektorima u budžetu.

“Ja bih voleo da vidim korelaciju sa agrobudžetom, jer treba praviti sinergiju kapitalnog budžeta sa poljoprivredom. Ulazimo u zonu kvalitetnih budžeta i vidimo kvalitativnu promenu u strukturi prihoda”, naveo je Drecun.

Prema Predlogu zakona o budžetu, koji je Vlada Crne Gore nedavno usvojila, izvorni prihodi iznose 1,97 milijardi evra, od čega porezi i doprinosi iznose 1,8 milijardi evra.

Izdaci iznose 2,17 milijardi evra, od čega tekuća budžetska potrošnja doseže 1,92 milijarde, a kapitalni budžet 248 miliona evra.

Deficit je projektovan na 205 miliona evra, odnosno 3,87 odsto BDP-a. Za socijalnu zaštitu je opredeljeno 667 miliona evra, opšte javne službe 618 miliona, zdravstvo 344 miliona, obrazovanje 225 miliona, javni red i bezbednost 161 milion i odbranu 56,9 miliona.

Budžetom je predviđena implementacija poreskih reformi, predstavljenih kroz program Evropa sad, kojima se predviđa povećanje minimalca sa 250 na 450 evra, smanjenje poreskog opterećenja na rad, ukidanje doprinosa za zdravstvo.

Predviđen je rast plata svih zaposlenih od 17 odsto u proseku, a u zdravstvu dodatnih 12 odsto.

U Vladi Crne Gore očekuju da će naredne godine imati istorijski iznos bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,3 milijarde evra, dok se prihodi od turizma projektuju na nivo iz 2019. godine, odnosno milijardu evra.

Takođe, u vladi smatraju da neće biti potrebe za novim zaduživanjem, što ne znači da neće izlaziti na tržište zbog povoljnih uslova ukoliko bude prilika.