Novi predlog za integraciju Zapadnog Balkana na ekonomsko tržište EU

Predlozi novih modela pristupanja Evropskoj uniji za Zapadni Balkan, koji bi uključivali postepenu integraciju zemalja pre punopravnog članstva, bili su u fokusu rasprave „EU integracije Zapadnog Balkana: Kako oživeti proces zastoja?“ koju je organizovao Aspen Institute Germany.

Prema osnivaču Evropske inicijative za stabilnost, Geraldu Knausu, Zapadnom Balkanu treba ponuditi atraktivan privremeni cilj – članstvo na jedinstvenom tržištu – kako bi se vratio uticaj EU u regionu. On je podsetio da je devedesetih godina prošlog veka Austriji i Finskoj bilo dozvoljeno da se pridruže jedinstvenom tržištu pre nego što su postale punopravne članice.

Knaus je komentarisao slučaj Turske, naglasivši da je uticaj EU u toj zemlji veoma ograničen, a jedan od razloga je taj što su građani i političke elite prestali da veruju da će se pristupanje Uniji ikada dogoditi. Dodao je da je situacija na zapadnom Balkanu slična.

Knaus tvrdi i da bi se ponudom članstva na jedinstvenom tržištu vratio uticaj Evropske unije na vladavinu prava, jer bi zemlje morale pokazati rezultate i iskrenu nameru da postanu članice.

Direktorka Instituta za evropsku politiku u Skoplju (EPI) i članica mreže Think for Europe (TEN), Simonida Kacarska, složila se da postoji potreba da se razmišlja van okvira i da, iako neki predlozi mogu zvučati drastično, manja prilagođavanja, ocenila je, nisu uspela.

„Osećaj je da smo zaglavljeni. Dvadeset godina u istorijskom smislu nije mnogo, ali ako zaista proživljavate to je dug proces”, rekla je Kacarska.

Ona i njene kolege iz mreže TEN predlažu postepeno članstvo ili diferenciranu integraciju Zapadnog Balkana u EU.

Direktorka Finansijskog odeljenja pri nemačkom ministarstvu spoljnih poslova, Sabine Stor (Sabine Stohr), ocenila je da predlog o ulasku zemalja Zapadnog Balkana na jedinstveno tržište pre nego što postanu punopravne članice neće biti dovoljno atraktivan. Ona je, međutim, dodala da se zalaže za integraciju Zapadnog Balkana u ekonomske aspekte Unije, gde je to moguće.

Takođe je ukazala na potrebu vođenja strateškog dijaloga u EU o tome zašto mu je potreban Zapadni Balkan, reformisan i demokratski.

S druge strane, ona je tvrdila da nije protivljenje država članica primarni uzrok odugovlačenja proširenja, već nedostatak napretka u osnovama u regionu.