Od velikog proizvodjača do velikog uvoznika agrarne tehnike

Nekada je Srbija bila poznata po proizvodnji i izvozu traktora i drugih poljoprivrednih mašina, u vreme kada su giganti poput IMT, IMR ili Zmaja bili na vrhuncu svoje proizvodnje. Izvozilo se i 32.000 traktora godišnje. Traktori IMT rađeni po licenci poznatog “Fergusona” ostali su simbol privrede bivše Jugoslavije. Na žalost, sankcije i privatizacija su dovele do nestanka velikih proizvođača, i od Srbije napravile uvoznika poljoprivredne mehanizacije, gde je uvoz četiri puta veći od izvoza. Neke zemlje u regionu su, poput Hrvatske, uspele, koliko-toliko da očuvaju proizvodne kapacitete u ovoj oblasti.

U Srbiji poljoprivrednici imaju oko 440.000 traktora i oko 25.000 kombajna, kao i oko milion priključnih mašina u radnom stanju, a tek svaka peta mašina je nova. Prosečna starost traktora je, prema nekim procenama, oko 30 godina.

Zahvaljujući subvenciji Ministarstva poljoprivrede (50-65 odsto vrednosti traktora), kao i finansiranju preko IPARD programa, poslednjih godina postepeno se obnavlja mehanizacija, iako je to daleko od optimalnog. U poslednje četiri godine, poljoprivrednici u Srbiji su kupili oko 21 hiljadu novih traktora.

Agroekonomista Milan Prostran za Biznis.rs ističe da će tek predstojeći popis poljoprivrede, koji je planiran za 2022. godinu, dati realnu sliku o stanju poljoprivredne mehanizacije u Srbiji.

On ukazuje da je mehanizacija jedan od ključnih elemenata razvoja poljoprivrede i jačanja njene konkurentnosti. Prostran dodaje da je poljoprivredna mehanizacija obnovljena pre svega kada su u pitanju veliki posedi. Sa druge strane, u Srbiji dominiraju vlasnici malih poseda – njih čak 78 odsto, a njihova mehanizacija je uglavnom amortizovana, i to skoro 90 procenata.

Prostran naglašava da takva mehanizacija znatno poskupljuje proizvodnju, zbog većih troškova održavanja I slabije efikasnosti.

On ističe da Srbija treba da razmišlja o obnavljanju i oživljavanju proizvodnje poljoprivrednih mašina, posebno kada su u pitanju laki traktori, pre svega zbog velikog broja malih farmera u Srbiji. Naravno, dalji razvoj proizvodnje u sektoru povrtarstva, voćarstva, vinogradarstva, ali i u stočarskoj industriji podrazumeva unapređenje mehanizacije, koja se koristi u tim granama.

Procene na koje ukazuje član Nacionalnog tima za preporod sela Branislav Gulan govore da bi se uvođenjem dovoljno kvalitetne mehanizacije samo u ratarstvu mogle ostvariti godišnje uštede od više od 300 miliona evra.

Ipak, činjenica je da je Srbija od izvoznika postala veliki uvoznik mehanizacije i opreme za agrar. Godišnje se u proseku uveze oko 2.000 novih traktora i oko 60 novih žitnih kombajna. Vrednost tržišta poljoprivredne mehanizacije poslednjih godina se kreće na nivou koji premašuje 100 miliona evra godišnje.

I pored činjenice da u Srbiji i danas postoje fabrike koje se bave sklapanjem traktora stranih proizvođača, agrarni ekonomisti ukazuju da kvantitativni pokazatelji govore o potrebi značajnijeg obnavljanja domaće proizvodnje poljoprivrednih mašina, a posebno traktora (u saradnji sa respektibilnim stranim investitorima), koja bi mogla ne samo da zadovolji potrebe domaćeg agrara, već i da obezbedi značajni izvozni prihod. Jer moderna mehanizacija i adekvatne agrotehničke mere koje idu uz nju, bitan su preduslov za održivi razvoj poljoprivrede, za koji Srbija ima značajne prirodne ali i neke druge preduslove.