OECD: Treba uvećati porez na nasledstvo

Vlade širom Evrope bi, u potrazi za dodatnim prihodima koji će poboljšati stanje u preopterećenim državnim budžetima, trebalo da razmotre uvođenje poreza na nekretnine i nasledstvo, ukoliko ove kategorije, do sada, nisu deo poreskog sistema, saopštila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Oni navode da su ti porezi, čak i ako se naplaćuju, trenutno u većini zemalja tek skroman izvor budžetskih prihoda zbog brojnih izuzeća. Pored toga, ovako niske stope navedenih vrsta poreza samo su okidač za povećanu socijalnu i ekonomsku nejednakost.

„Najbogatijih deset odsto porodica poseduje, u proseku, polovinu ukupnog bogatstva domaćinstava u 27 zemalja OECD, dok jedan odsto ukupnog stanovništva koji čini najbogatiji sloj, poseduje 18 odsto imovine. Čini se i da transferi bogatstva favorizuju bogata domaćinstva. Veća verovatnoća je da će upravo najbogatiji dobijati najvrednije poklone i nasledstva, odnosno da će oni biti veće ekonomske vrednosti od onih koje dobijaju druga domaćinstva“, zaključuju u OECD.

Izdvojili su slučaj SAD, gde vlasnici samo 0,2 posto nekretnina plaćaju porez na nasledstvo, a gotovo 80 posto bogatstva u rukama je 10 odsto najbogatijih domaćinstava.

OECD, takođe, otkriva da se u 16 zemalja članica, prosečno nasleđe koje dobijaju domaćinstva u grupi od 20 odsto najsiromašnijih, kretalo između 300 i 11.000 dolara, odnosno 245 i 9.000 evra, dok se u grupi od 20 odsto najbogatijih kretalo između 30.000 i čak 526.000 dolara, odnosno 24.600 i 432.300 evra.

Porezi na nekretnine, poklone i nasledstvo čine samo 0,5 odsto ukupnih poreskih prihoda u 24 zemlje OECD, gde se ovaj namet uopšte i naplaćuje. Jedan deo država članica ga je ukinuo početkom sedamdesetih godina prošlog veka.

Udeo poreza na nekretnine, poklone i nasledstvo u ukupnim poreskim prihodima država članica OECD, u procentima

U ukupnim poreskim prihodima, najveće učešće poreza na nekretnine i nasleđe je u Južnoj Koreji, gotovo 1,8 odsto. Zatim slede Belgija, sa 1,5 odsto, Francuska 1,4 odsto i Japan sa 1,33 odsto. Sve ostale države imaju mnogo niže stope učešća ovih nameta u ukupnim budžetskim prihodima.

Vlasnici većine nekretnina u pojedinim zemljama uopće ne plaćaju porez, zahvaljujući velikodušnim izuzećima za blisku rodbinu i za imovinu poput kompanija u porodičnom vlasništvu, tumače u OECD.

Poreski sistemi se razlikuju od zemlje do zemlje, pa se tako izuzeća za prebacivanje vlasništva na decu kreću u rasponu od 17.000 dolara u Belgiji do 11 miliona dolara u SAD.

U nekim zemljama naslednici mogu potpuno izbeći ili smanjiti porez kroz ugovor o poklonu, koji često ima povoljniji poreski tretman.

To znači da plaćaju znatno niži porez nego što zakon propisuje za tu vrstu imovine. U SAD i Velikoj Britaniji najbogatija domaćinstva plaćaju porez po nižoj stopi od ostalih bogataša, konstatuju u OECD.

Prostora za veći doprinos ovih prihoda državnim finansijama snažno opterećenim troškovima zbog pandemije ima, ali u OECD ističu mogućnost oštrog protivljenja takvim nametima.

„Porezu se protivi srednja klasa koja ga ne plaća“, objasnio je direktor OECD za poresku politiku Paskal Sent-Aman (Pascal Saint-Amans).

Rezultati OECD-ovog istraživanja odražavaju kritiku mladih ljudi u zemljama koje su članice ove organizacije, a koji kažu da ne mogu kupiti stan i napraviti svoj dom bez pomoći roditelja.

„Da bi porezi na nasledstvo imali važniju poziciju u državnim prihodima, treba ih bolje urediti nego što je to sada slučaj u mnogim zemljama“, zaključuje šef poreske statistike OECD Dejvid Bredberi (David Bradbury).