OECD upozorava na ekonomsku nevolju mnogo veću od pandemije, predlaže dalje pomeranje starosnih penzija

Pandemija virusa Covid-19 možda je naduvala javne dugove do nivoa koji već tera neke vlade da razmisle o konsolidaciji, ali to nije ništa u poređenju sa fiskalnim teškoćama koje će se pojavljivati u narednim decenijama, ističe Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Prema dugoročnom scenariju, usporavanje u velikim ekonomijama u razvoju, demografske promene i usporavanje povećanja produktivnosti odrediće novi smer krive ekonomskog rasta među 38 članica OECD-a i zemalja Grupe 20, sa sadašnjeg proseka od tri odsto, do približno 1,5 odsto u 2060. godini. U isto vreme, države će se suočiti sa povećanjem troškova, posebno od penzija i zdravstvene zaštite, upozorava OECD.

Kako bi održale javne usluge I beneficije, uz stabilizaciju duga u tom okruženju, vlade bi morale da povećaju svoje prihode za skoro osam procenata bruto domaćeg proizvoda, kaže se u izveštaju koji je preneo Bloomberg. U nekim zemljama, uključujući Francusku i Japan, veličina izazova iznosila bi više od 10 procenata godišnje proizvodnje na nacionalnom nivou, a ekonomisti čak nisu uzimali u obzir nove rashode, poput prilagođavanja na klimatske promene.

Trendovi poput starenja stanovništva i rastućih cena usluga nastaviće da povećavaju pritisak na državne budžete. Fiskalni pritisak od ovih dugoročnih trendova višestruko nadmašuje servisiranje javnog duga nasleđeno od pandemije.

Zemlje ne moraju nužno da povećavaju poreze kako bi odgovorile na ove izazove, istiće OECD u svojoj analizi. Umesto toga, poziva se na reforme za povećanje stope zaposlenosti i povećanje starosne granice za odlazak u penziju.

Kombinacija akcija u ta dva područja – uključujući osiguravanje efikasnog povećanja starosne granice za odlazak u penziju, koji se računa kao dve trećine novododatih godina od očekivanog rasta dugovečnosti – mogla bi prepoloviti predviđeno povećanje fiskalnog pritiska do 2060. godine.