Olimpijske igre u Tokiju na tankom ledu

Olimpijske igre u Tokiju biće održane od 23. jula do 8. avgusta, jer uprkos porastu broja obolelih od korona virusa u Japanu, zvaničnici ne nameravaju da otkažu ovu važnu sportsku manifestaciju.

Iako su čekali na organizaciju letnjih Olimpijskih igara punih 56 godina, Japancima se nije dalo da realizuju ovo takmičenje u julu 2020. godine (tada je prvobitno planirano), te su odlučili, uz nadu da će Covid-19 popustiti ili čak nestati, da to pokušaju ove godine. Međunarodni olimpijski komitet dao im je punu podršku u tome. Zemlja izlazećeg Sunca je do danas bila domaćin sportistima iz celog sveta tri puta, organizovali su letnje OI u Tokiju 1964. godine, i zimske OI u Saporu 1972. i Naganu 1998. Trebalo je da se takmičenje održi i 1940. godine u Tokiju, ali Drugi svetski rat je to poremetio.

Kako god da je, odbrojavanje do početka Igara se nastavlja, ali veoma lako se može  desiti da se sportisti takmiče u uslovima „vanrednog stanja“. Vlada premijera Jošihide Šuga (Yoshihide Suga) ne odustaje od toga da Tokio 14 dana bude centar sportskog sveta, a Međunarodni olimpijski komitet podržava održavanje najiščekivanijeg sportskog događaja na svake četiri godine.

Ulog u održavanje Olimpijskih igara je ogroman, meri se u milijardama dolara. Covid-19 je pogoršao globalnu ekonomsku situaciju, finansijski šokovi su se ređali širom sveta, a  japanska Vlada je objavila krajem novembra prošle godine da je njihova zemlja izašla iz 12-to mesečne recesije, i zabeležila privredni rast od 21,4 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ipak, Japan je u prvom kvartalu ove godine zabeležio pad BDP od 5,1 odsto, o čemu je pisao i Biznis.rs.

Cena igara razumljiva za vreme pandemije

Pre odlaganja prošle godine troškovi za organizaciju Igara u Tokiju iznosili su 13 milijardi dolara (1,35 triliona jena), da bi zbog pandemije bilo izdvojeno dodatnih 1,9 milijardi dolara (200 milijardi jena).

Poređenja radi, prethodne letnje OI u Riju de Žaneiru vredele su oko 13,2 milijarde dolara.  

Međunarodnom olimpijskom komitetu je veoma stalo da se održe igre u Tokiju, te su se složili sa odlukom da se u dodatne troškove odlaganja OI uključe plate svim angažovanim na ovom velikom projektu, kao i primena novog sistema za refundiranje karata, ali ne i uvođenje mera za sprečavanje širenja korona virusa, preneo je Reuters.

Japanski establišment ne brine zdravlje ljudi širom sveta, već ekonomski uticaj na velike poslove usled eventualnog otkazivanja OI. Bloomberg je pisao da bi konačno otkazivanje ovog takmičenja umanjilo ekonomski rast Japana u tekućoj godini, i da bi direktni gubici iznosili 16,4 milijarde dolara odnosno 1,8 triliona jena. Poređenja radi, to je skoro trećina sredstava koje Japan izdvaja u budžetu za vojsku, koji je u decembru prošle godine iznosio 51,7 milijardi dolara, to jest 5,34 triliona jena.

Dobiti organizaciju Olimpijskih igara je mač sa dve oštrice u vreme velikih ekonomskih turbulencija. Dobar primer za to je Grčka, koja je ušla u još veću dužničku krizu nakon Olimpijade 2004. godine, koja ih je koštala skoro tri milijarde dolara. Ipak, uspeli su da zbog potrebe Igara razviju infrastrukturu, pre svega da izgrade novi aerodrom, puteve, metro, i da se izvuku iz recesije.

Japanci neće organizovati najskuplje letnje Olimpijske igre. Na ubedljivom prvom mestu su one održane u Pekingu 2008. godine. Procenjuje se da su troškovi Igara iznosili 40 milijardi dolara. Deluje mnogo, ali Peking je za tu priliku izgradio dodatne stambene jedinice za smeštaj sportista i uredio one koje su bile na periferiji grada, te je samim tim poboljšao stanovnicima uslove za život. Kina je nakon Igara dobila veliki ekonomski podsticaj i zemlja je postala “otvorenija”, što je doprinelo da ne „potone“ nakon završetka manifestacije.

Iza Pekinga sledi London 2012. godine, gde je na organizaciju Igara potrošeno 14,6 milijardi dolara, a potom Rio de Žaneiro. Inače, najviše novca na OI potrošili su Rusi, i to za zimsko izdanje OI u Sočiju 2018. godine, troškovi su iznosili neverovatnih 50 milijardi dolara.

Covid-19 uljez iz senke

Japanci su zabrinuti zbog pandemije koja, kao za maler, baš u ovim trenucima pokazuje svoje pravo lice u ovoj ostrvskoj zemlji u Pacifiku. Vlada je prošlog petka produžila vanredno stanje do 20. juna, za devet prefektura i gradova, uključujući i domaćina Olimpijskih igara. Prošle sedmice u Japanu je bilo 741.000 potvrđenih slučajeva Covid-19, i skoro 13.000 preminulih. Zvanične cifre su možda i veće, jer na pomalo nejasan način za tako razvijenu zemlju, Japanaci kubure sa PCR testovima, a usporen je i proces lečenja. Na kraju, samo 2,4 odsto stanovništva je vakcinisano.

Deo medicinskih radnika protivi se održavanju Igara. Organizatori su tražili još 500 medicinskih sestara i još 200 specijalista sportske medicine. Ranije je saopšteno da će za ove igre biti potrebno 10.000 medicinskih radnika. Jedna medicinska sestra iz Nagoje je za BBC izjavila da bi dvonedeljno odsustvo medicinskih radnika sa radnog mesta, značilo da više pacijenata obolelih od Covid-19 neće dobiti potrebnu negu. Tokijsko udruženje lekara je zahtevalo da se igre otkažu.
 
Zbog pandemije pojedini sportisti su izrazili sumnju da li pod trenutnim okolnostima treba održati Igre, a Tojota kao jedan od glavnih sponzora tražila je da se pronađe neko razumno rešenje za prevazilaženje problema, o čemu je takođe naš portal pisao.

Do početka OI, 23. jula, sve je manje vremena, jedina velika i realna prepreka da se one ne održe je Covid-19. Sudeći prema izjavama japanske vlade i MOK, ekonomskih problema očigledno nema, iako će se o troškovima i „pumpanju“ budžeta pisati kada padne zavesa na ovaj letnji praznik sporta. Ako se održi, jer cela situacija je na tankom ledu.