OMV tvrdi da može i bez ruskog gasa

U sporu oko arbitraže, ruski Gazprom rizikuje da izgubi svog poslednjeg velikog kupca u EU. Austrijski distributer OMV tvrdi da može i bez ruskih energenata.

Moskva je toliko puta zapretila da će „okrenuti slavinu” Evropi da najnoviju pretnju gotovo niko nije primetio. Ovoga puta Gazprom preti ukrajinskom Naftogazu da će obustaviti tranzit kroz Ukrajinu – tranzit koji se, inače, nastavlja bez obzira na rusku agresiju.

Ako bi se pretnja ostvarila, Gazprom bi ostao bez puta do poslednjeg velikog evropskog kupca, Austrije, a tamošnji najvažniji uvoznik, OMV, šalje signale da je spreman i za taj scenario, piše SEEbiz.

Tranzit kroz Ukrajinu teče po ugovoru koji ističe tek krajem 2024. godine. Pretpostavlja se da obe strane, ruska i ukrajinska, nisu htele da prekrše taj ugovor, niti su htele da ostave preostale evropske kupce bez ruskog gasa.

Posle obustave slanja gasa Severnim tokom i potom diverzije koja je uništila taj gasovod, Gazprom i dalje zarađuje na evropskom tržištu tranzitom kroz Ukrajinu.

Osim toga, u funkciji je i takozvani Turski tok kojim gas stiže do Balkana. Ali njegov kapacitet od 16 milijardi kubnih metara godišnje je daleko manji od Severnog toka i stare sovjetske veze preko Ukrajine.

Ugovorom o tranzitu predviđeno je da će Gazprom od 2021. do 2024. godine preko Ukrajine i Slovačke pumpati do 40 milijardi kubnih metara u austrijsko čvorište Baumgarten. Odatle je gas decenijama usmeravan ka Austriji, Nemačkoj, Italiji, Češkoj i Sloveniji.

Ali, od svih velikih dobavljača, Gazpromu je sada ostao samo austrijski OMV. S obzirom na to da Ukrajinci pokušavaju da pokrenu seriju procesa protiv Gazproma pred arbitražnim sudovima, šef ruskog giganta Aleksej Miler je početkom jula zapretio da će prekinuti svaku saradnju, uključujući i tranzit.

Prema Milerovim rečima, Gazprom ne može da se nada poštenim procesima pred evropskim arbitražnim sudovima zbog zapadnih sankcija i „talasa rusofobije u Evropi”. Zato sudove, koji se nalaze u Švajcarskoj i Švedskoj, naziva „nelegitimnim” i „ besmislenim“.

U stvari, ukrajinski Naftogaz želi da pred arbitražom postigne da mu Gazprom plaća 40 milijardi kubnih metara godišnje za tranzit, kako piše u ugovoru. I to uprkos činjenici da će Rusi od 2022. godine preko Ukrajine slati tek nešto više od trećine prethodne sume.

Rusi, pak, odbijaju da plate jer ukrajinska strana ne prihvata isporuke preko merne stanice Sohranovka,od maja 2022. godine, već samo preko merne stanice Sudža.

Argument Ukrajinaca je da put preko Sohranovke prolazi kroz okupiranu oblast Lugansk, te da zbog toga više nije moguće njegovo korišćenje. Kijev je predložio povećanje isporuka preko Sudže u zamenu, ali Gazprom kaže da je to tehnički nemoguće.

Ko je i u kojoj meri u pravu, teško je odgonetnuti, ali jedno se ističe: preko Sohranovke su Rusi ranije isporučivali tek trećinu gasa preko Ukrajine, a sada su isporuke smanjili za skoro dve trećine.

Ove zavrzlame, dakle, neće biti rešene pre arbitraže, koju Rusi odbijaju. Ako Gazprom zbog toga zaista obustavi tranzit, indirektno će biti pogođen i austrijski OMV.

Austrijski uvoznik kaže da je spreman za to. Još u februaru su objavili da su prošle godine od Rusa uvezli jedva 30 odsto planiranog gasa – za ostalo su koristili druge dobavljače.

U maju je pažnju austrijske javnosti privukla izjava bivšeg šefa kompanije OMV Gerharda Rojsa (Gerharda Roiss), koji je na televiziji rekao da posle 2024. godine Ukrajinci ionako više neće dozvoliti ruski tranzit. Rojs se pozvao na svoje izvore u Kijevu.

To je navelo austrijskog ministra energetike da već sledećeg dana kaže da se zemlja mora osloboditi zavisnosti od ruskog gasa. „Sedenje besposleno je opasnost za našu zemlju“, rekla je ministarka Leonore Geveser (Leonore Gewesser).

Tri nedelje kasnije, OMV je doneo konačnu odluku da investira u gasno polje Neptun Deep koje se nalazi u rumunskom delu Crnog mora. Ovim projektom Rumunija bi mogla da postane najveći proizvođač prirodnog gasa u EU, a deo bi od 2027. godine stigao i u Austriju.

Dve nedelje kasnije, OMV je saopštio da je angažovao dodatne kapacitete gasovoda u Nemačkoj i Italiji za transport do Austrije. Ovim gasovodima se može dopremati gas iz Norveške, kao i tečni gas koji stiže do terminala u Holandiji i Italiji.

„Ovi kapaciteti, zajedno sa OMV-ovim alternativnim neruskim izvorima gasa, osiguravaju naše obaveze prema klijentima u srednjem roku“, saopštio je tada OMV.

Međutim, to ne znači da će Austrijanci svojevoljno odustati od ruskog gasa. „Sve dok Gazprom bude snabdevao, mi ćemo otkupljivati ove količine od njih“, rekao je ovih dana direktor OMV-a Alfred Štern (Alfred Stern) za Financial Times.

Ovo je bio jasan signal da OMV neće jednostrano raskinuti ugovor sa Gazpromom, koji traje do 2040. godine. Uostalom, gas nije na listi sankcija EU.

Ipak, glavna Šternova poruka u tom intervjuu kao da je bila upućena i Rusiji i austrijskim kupcima: ako Gazprom obustavi isporuke, snaći ćemo se nekako.